Филм по којем је Ден Браун написао Да Винчијев код. С тим што је овдје масонско благо, скривено на карти која се налази са друге стране Декларације независности.
Потпуно наивна, смијешна, и дјечији мотивисана прича. Поготово у дијелу гдје, да би је заштитили, Декларацију морају украсти. Потпуно је предвидиво да ће се пљачкаш Јан и добри масон, срести на послу крађе. Као и да ће потоњи имати љубавну везу, са директором националне архиве. Ликови су исто тако невиђено паметни, као што су и у Да Винчијевом коду. И исто тако, поред свог знања, се не могу сјетити да промјене кола која су украли. Клепе их по таблицама.
На крају, испод цркве у Паркинтон лејну су сва блага овог свијета. И у пренесеном значењу, и буквално. Од Александријске библиотеке, па редом…
Заљубљени пар, након што су се изнадмудривали са пљачкашима гробова; одбије да узме паре. За разлику од смотаног помагача, који је узео само један посто. Па има ферарија. Љубав је процвјетала, и сад путују по музејима широм свијета. На отварања до сада невиђених археолошких изложби. Ко то каже, да је 200 година мало за традицију?
Лаже!
(Редитељ: Џон Туртлтауб; Улоге: Николас Кејџ, Дајан Кругер, Џастин Барта)
