Прича о томе како су филмови које је Клинт до тада снимао, најблаже речено претјеривање. Лиценција поетика, у раствору који је исувше јак да био био легалан.
Виљем Мани је стари убица и разбојник, који је фасовао жену свог живота. Она га је промијенила, одвикла од лоших дијела и пића. Па му подарила сина и кћеркицу, те умрла.
Но, како нас је прича прије упознала, постоји некакав градић, који има опасног шерифа. Један од двије пијане муштерије исјече курву, јер му се насмијала малом споловилу. Шериф им одреди новчану казну. Вишекоњну исплату шефу бордела, који губи новац на основу уговора са курвом. По потписаном уговору мора је издржавати, а исјечену је више нико неће.
Њене другарице и колегинице по занату, сматрају да је то неправедно и дају оглас у радио Милеву. 1000 долара ко убије ту двојицу. Глас о томе долази до Виљема Манија, који више није разбојник, али му баш ни не иде са свињама и дјецом. Бар не без жене.
Он одлази са некаквим клинцем и старим пријатељем црнцем, да обаве то и узму паре. Поред демистификације, још се нечим разликује од већине филмова, опошљених од стране друга Иствуда: Не завршава одјахивањем у даљину.
(Редитељ: Клинт Иствуд; Улоге: Клинт Иствуд, Џин Хекмен, Морган Фримен)
