БАЊА ЛУКА – Данас, у просторијама Градског позоришта "Јазавац", одржан је округли сто на тему културне политике и израде културне стратегије Републике Српске, која би требала бити усвојена у Народној скупштини РС до краја године.
Састанку је присуствовао министар просвјете и културе РС, Антон Касиповић, на позив невладиних институција ангажованих у области културе. Поред домаћина, Мариа Лукајића и Дејана Зорића испред Градског позоришта "Јазавац", своје мишљење су изнијели и Раденко Милак испред Центра за визуелне комуникације "Проток", Жељко Антонић у име Удружења за развој урбане културе "Урук", филмске раднике је представљао Зоран Галић из Визарта, док су музичаре заступила Ђурица Штула испред Сопота и Дарко Ђекић испред Афродизијака. Састанку је присуствовао и Дани(ј)ел Симић, као писац првог књижевног бестселера из РС, те уредник нашег портала, који програмски даје простор промоцији домаћих стваралаца.
Поменути појединци су се недавно удружили у неформални круг, који за циљ има побољшање координације и комуникације између независних стваралаца у РС, те пажљиво надзирање културних дешавања у Бањој Луци и републици, са нагласком на јединствен приступ у односу према институцијама државе.
Симболички, округли сто је одржан без стола, на позорници и под рефлекторима позоришта "Јазавац", што је само помогло конструктивном току разговора.
Министар Касиповић се сложио са ставом овог неформалног круга, да је зарад веће функционалности добра идеја о раздвајању садашњег Министарства просвјете и културе, односно евентуалном издвајању сектора културе у посебан секретаријат. Он је додао да не вјерује да је то могуће извести у оквиру мандата ове владе, али да присутни и културна јавност то свакако требају проблематизовати, те да би уз њихово лобирање то требао бити задатак прве наредне Владе РС.
"Слажем се са вашим сугестијама, јер уз обавезе у ресору просвјете, у дјелокруг мог министарства спадају и надлежности као што су Национални паркови или однедавно и возачки испити, што објективно оставља мало времена за културу", рекао је министар Касиповић.
Министар је позвао присутне да активно учествују у побољшању правилника за додјелу буџетских средстава путем конкурса које расписује министарство и оцјењују комисије; те да се укључе у кључни документ за развој културе, односно креирање културне стратегије.
Стварање овог документа и његов релативно скори излазак пред Владу РС, те улазак у скупштинску процедуру, био је и главни повод овог састанка. Присутни су били јединствени у оцјени да би прије уласка у пројекте веће финансијске тежине, Влада РС свакако прије тога требала консултовати људе у струци, како не би долазило до авантуризама као што је БЛИФФ (Бањолучки интернационални филмски фестивал), који се због концепцијске промашености ове године није ни одржао.
"Сматрам да би Влада РС приликом додјеле средстава пројектима, свакако требала обратити пажњу на валоризацију истих, те према резултатима прошле године и одређивати који пројекат не заслужује подршку", рекао је Жељко Антонић из УРУК-а.
Он је додао и да треба повести рачуна о томе, да за неуспјеле или потпуно пропале пројекте, неко треба сносити одговорност; јер без тог вида корекције досадашњег рада и у министарству и међу корисницима средстава, неће бити напретка у култури.
Раденко Милак испред "Протока", истакао је неопходност дугорочности културне политике, те одабирања пројеката који су од посебног значаја за заједницу, како би исти могли ући у дуготрајније и озбиљније наступе према страној и домаћој публици.
"Ми у наш пројекат Спа порт нисмо ушли неспремни и наивни, али уколико будемо ишли ка томе да ова манифестација постане бијенале, морамо имати потврду да нас у том двогодишњем раскораку Влада РС неће изгубити из вида", истакао је Милак.
Марио Лукајић, директор ГП Јазавац, додао је да би се законском легислативом морало помоћи буџетским корисницима који издвајају значајна средства за културу, у виду пореских олакшица.
"Само на тај начин ми можемо озбиљно мотивисати привреднике да нађу свој интерес у улагању у културу, а самим тим и дугорочно поставити темеље за самоодрживост пројеката као што је наше позориште, које захтијева константан прилив једне веће суме новца", образложио је Лукајић.
Ђурица Штула и Дарко Ђекић, изнијели су податак да су први састави из Бање Луке, који су успјели закључити аранжман са тако озбиљном издавачком кућом као што је ПГП РТС из Београда, те пренијели своја искуства о уређењу тог сегмента културне сцене, која су стекли на својим гостовањима по иностранству.
Зоран Галић је нагласио да у РС постоји квалитет и потенцијал за стварање филмске индустрије, те да улазак у копродукције није лош начин да се она помогне, али да нагласак треба дати улагањима у више мањих пројеката домаћих редитеља и продуцентских кућа.
"Ситуација у којој се улаже неколико милиона марака у филмске копродукције, са циљем да створимо "нашу" кинематографију, гдје су филмски радници и аутори из Републике Српске били само нијеми посматрачи и статисти, је недопустива. Ријешење је да се у оквиру тих сарадњи, које су саставни дио сваке кинематографије, заузме чвршћи став о ангажовању људских и техничких ресурса са ових простора", став је Зорана Галића.
Дани(ј)ел Симић је нагласио да су сразмјерно најмања улагања, довољна да се направе највећи резултати у области књижевности, те да би то било најбоље регулисати тако, да министарство у оквиру већ постојећих средстава која се издвајају за суиздавачку дјелатност, направи књижевну награду.
"Књижевна сцена је темељ свим другим умјетничким сценама, као што се од писаног документа полази у било којем пројекту. Недопустиво је да данас имамо и позоришта и школоване редитеље и глумце, а да нема писаца који би им понудили своја дјела. У развијању књижевне сцене, свакако приоритет треба дати на помоћ у развоју драмских и прозних писаца, у чему смо заиста дефицитарни", истакако је Симић.
Као закључак овог округлог стола, министар Касиповић је обећао да ће се састанци попут овог одржавати сваког мјесеца, и још једном упутио апел учесницима да своје идеје и виђења конкретизују тако, што ће послати своје писмене прилоге и активно комуницирати са особом надлежном за креирање културне стратегије.
"Ја вам не могу обећати да ће све што ви предложите бити усвојено, али свакако могу рећи да ћете у великој мјери мени олакшати посао, освијетливши проблем израде стратегије из великог броја аспеката", закључио је министар Касиповић на крају округлог стола.
