БЕОГРАД – У Топчидерском парку у Београду обновљен је споменик великом њемачком хуманисти и пријатељу српског народа из Првог свјетског рата др Рудолфу Арчибалду Рајсу.
Споменик су обновили стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда, у оквиру програма обиљежавања 80. годишњице смрти великог хуманисте, саопштило је Министарство рада и социјалне политике Србије.
Рајс се бавио истраживањем ратних злочина над српским цивилима које је починила војска Аустроугарске монархије, као и помагањем и слањем хуманитарне помоћи становништву тадашње окупиране Србије.
Један од најзначајнијих криминолога свога времена, др Рудолф Арчибалд Рајс, рођен је 8. јула 1875. године у њемачкој покрајини Баден, док је у Швајцарској, у 22-ој години, стекао звање доктора хемије, а потом звање ванредног професора криминалистике.
На позив тадашње српске Владе, Рајс долази у Србију у септембру 1914. године, а своју анкету саслушања аустријских заробљеника спроводио је одлазећи на лице мјеста, отварајући гробове, прегледајући лешеве и рањенике, улазећи у куће и вршећи техничка испитивања.
Резултати ове анкете имали су огроман ефекат у свијету, приморавајући јавност да се суочи са злочинима војске Аустроугарске монархије.
Рајс се заједно са Српском војском повлачио се преко Албаније, а учествовао је и у пробоју Солунског фронта, гдје је боравио од 1916. године до ослобођења Београда 1. новембра 1918. године.
Помагао је српским избјеглицама, збрињавањем српске сирочади у Швајцарској, као и слањем помоћи становништву окупиране Србије.
За своје ангажовање добио је Медаљу за храброст, али је поред свих награда и медаља, увијек истицао да му је захвалност српског народа једина награда за све што је учинио за њега у тешким данима.
Послије пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, др Рајс је у свим мјестима кроз која је пролазио обављао увиђаје о злодјелима у окупираним подручјима и директно омогућио да се сазна истина о злочинима
Послије пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, др Рајс је у свим мјестима кроз која је пролазио обављао увиђаје о злодјелима у окупираним подручјима и директно омогућио да се сазна истина о злочинима.
Завршетак рата није значио крај његове мисије, већ је имао обавезу да резултате своје анкете о злочинима уобличи у званичне извјештаје за предстојеће међународне мировне преговоре.
Рајс је био и први почасни предсједник српског, а потом и југословенског Аероклуба "Наша крила".
Због сукоба мишљења са тадашњом владом, а посебно са Николом Пашићем, не желећи да се излаже сплеткама, Рајс је одлучио да се повуче са јавне сцене, али никад није изгубио популарност у народу.
Рајс је 1928. године написао је политички тестамент, апел "Чујте Срби" који је уједно и документ о времену од 1918. до 1928. године.
Рајс је неочекивано умро 8. августа 1929. године, након вербалног сукоба са бившим министром Капетановићем, ратним профитером, који је рат провео у иностранству. Пао је убијен ријечима које није могао да преболи.
Сахрањен је на београдском Топчидерском гробљу, док је његово срце, по тестаментарној жељи, похрањено у капели која се налази у споменичком комплексу на Кајмакчалану (планина Ниџе) у Македонији.
