Перверзна приповјест, гдје се преплиће сексуално и умјетничко. Средовјечна професорка клавира је настрана жена, са болесном мајком. Мајчину поремећеност (цијепа јој хаљине ако касни кући), надокнађује одласком у порно-клубове.
У кабини чује тактове класичне музике, док гледа призоре пенетрације. Мирише марамице којим су се обрисали онаничари у смјени прије. Узима их кожним рукавицама. Из корпе.
Онда наилази млађашни супермен. Изванредно свира клавир, а при том је на техничком универзитету. С њим улази у настрану љубавну везу, која резултира сценама насиља.
Она га дисциплинује и одбија, али срчом у џепу кажњава једну млађахну ученицу. За топлу ријеч, коју јој је упутио он. Сада нови студент у њеној класи. Све то кулиминира кад је младић пребије у њеном стану, и закључа јој мајку.
Она је стручњак за Шопена, и врло љубоморна на своју специјализацију. То је сав њен живот, који је овдје понуђен као настрана атракција. Нешто што увијек дјелује уштогљено и аскетски, као професорка клавира, појављује се као неко ко дрка студенту у факултетском клозету. При томе је узбуђује што врата остају отворена, и што је сексуални објект не смије додиривати.
Д-дур.
(Редитељ: Мајкл Ханеке; Улоге: Изабел Уперт, Беноа Мажимел)
