Млади дипломац на МИТ (Масачусетски технолошки институт), прави програм који подчињава остале у сервере. Пошто је ово амерички филм, ми одмах знамо да ће му то затребати на крају.
Постоји наравоученије: Ако на почетку приче описујеш ексер, на крају се главни лик треба објесити о њега. То се приписује једном Русу, али биће да су то неки пребуквално схватили.
Ал Паћино глуми маторог инструктора у ЦИА. Бира у њене редове поменутог рачунарџију, и све изгледа као да му је то штићеник. Но, испоставља се да је то све дио јако захтјевне обуке у америчкој Сипи, која се можда осјећа као Хоботница.
Главна ослона тачка у вријеме док се радња налази на обуци, јесте заљубљивање у Бриџет, која је двоструки шпијун. Друга је нељудски испит симулираног киднаповања, на којем се сломио. И због тога је избачен.
Затим није избачен, него је сад шпијун без подршке. Андеркавер. Треба ухватити на дјелу, баш ону у коју се заљубио. Ствар постаје параноична и напета, а љубав нам помаже да нађемо прави пут. На крају је крив инструктор. Насамарен помоћу софтвера, а мало више аутоголом.
Филм који параноичаре чини агресивним и несрећним.
(Редитељ: Роџер Доналдсон; Улоге: Ал Паћино, Колин Фарел, Бриџет Мојнахан)
