Не о дроги, већ о зависности уопште. Врло добро снимљен филм, који паралелним током радње смјењује приче младог наркомана, његове дјевојке и црног пријатеља. Уз маму, која није овисна о хероину.
Још горе. У питању је најопаснији склоп овисности, о које се вјешају сви припадници цивилизације. О ТВ-у и физичком изгледу. Позвана је у шоу, и забринула се што не може стати у црвену хаљиницу. Дијета јој дјелује претешка, и она одлази код доктора по таблете. Све је супер, али она постаје овисна. Не једе јој се, док на крају тотално не изгуби разум. На позив који не стиже, одговори изванредним призором довлачења своје сабласне прилике у ТВ студио. Након тога заврши на електрошоковима.
Сину иде добро док продаје дрогу. Када је нестало, ситуација се погоршава и приче се раздвајају у окрутност, гдје нико не прође добро. Све је у мрачним бојама, које истичу влагу, отрцаност и ислуженост. Као и у филму π, истог редитеља, смијењују се ритуални покрети приликом обављања најразличитијих радњи. Убрзани и исјецкани, обесмишљени су до најстрахотнијих граница.
И то је одлично. Изазива мучан ефекат у стомаку. Онако, како овисност и треба да се доживљава.
(Редитељ: Дарен Ароновски; Улоге: Џенифер Конели, Џарид Лито)
