Други дио. У сваком негативном смислу, који носи та квалификација. Од првог је остао само фонт, којим се исписују имена из шпице.
Углавном исти глумци, те слични костими и сценографија; само потпуно лишено Ничеанске идеологије, коју је носио Милијусов филм. Додатно дорађено, увођењем два црнца у радњу. Класична епска фантастика за широке народне масе. Са јаким бајицом, смијешним помагачима и ситним згодама. То је комбинација, из које се Шварценегер више никада неће извући. Нити је желио.
Опет га шаљу по задатку. Рог бога сна, треба узети хистерично дјевојче силиконских сиса. Уз то попрсје, највише се инсистирало на Шварценегеровој мишићној маси. Овдје далеко боље препланулој, а и он је умивен да не личи на неандерталца.
Битније је да кулисе буду чудне и величанствене, костими настрани, него да прича има унутрашњег смисла. Потпуно се наслања на основе прве приче, крајње је девалвирајући у јефтину цјеловечерњу забаву.
Грејс Џоунс је најзначајнији новитет у овом наставку. Чврста позадина, зуби и очи који одударају од космате вилице и лица. Прва црна манекенка, која је пробила расну баријеру.
А то је значајно за САД.
(Редитељ: Ричард Флајшер; Улоге: Арнолд Шварценегер, Грејс Џоунс, Вилт Чембрлен)
