Камера, свјетло и сценографија, неуобичајено су добри за БГ-филм. Снимајући спотове Ани Станић, редитељ је научио са колико пара се да направити нешто, а да добро изгледа.
Већина сценографије је Нови Београд, са неизбјежним циганисањем на рачун ужаса рата. Старији брат је био снајпериста на ратишту, и по повратку се навлачи на дрогу. Стара добра СФРЈ момчина, сада је шупак којег малтретирају бивши шупци. Дилери, којима вјечно дугује паре.
Онда млађи брат (такође првак у стрељаштву) одлучује да то измјени. Почиње убијати криминалце, за шта сумњиче његовог брата. Прилично слаба мотивација, са исувише сухим прелазима. Плус што је у Русији много раније снимљен сличан филм, у којем је снајпериста један испижђени дека-ветеран.
Одлука за тако крупан корак као што је убиство, није ваљано образложена. А главни лик, уз то, има катастрофалну глуму. На граници тешког аматеризма.
Одличан примјер ненаметљиве рекламе за ЈАТ кроз оптику снајпера, и лошег, насилног убацивања Кинеза у кадар. Тиме или показују да су расисти, или да по сваку цијену хоће патину америчких мегалополиса.
Живио Блок 70!
Какогод, свјетлосним годинама мање наивно и глупо, од дјела другара из краја. Редитеља филма “1 на 1”.
(Редитељ: Срдан Голубовић; Улоге: Вук Костић, Срђан Тодоровић, Паулина Манов)
