Тешко је правити филм који носи хипотеку серије. Да би успио, не смије се брзо прочути како нема јаку везу с њом. Лора Палмер је овдје све оно, што смо о бившој мисици у серији само слушали.
Сцене дрогирања алкохолом и кокаином, те омамљивања и сексуалисања, овдје су експлицитне до граница предигре у квалитетнијој порнографији. Са стране гдје то није сублимација серијине предисторије, заиста поставља питање сексуално злостављаних. Боб је ту одбрамбени механизам дјевојчице, коју отац мучи од 13. године.
У самој изведби, далеко је бољи од серије и треба га гледати прије. Мада, као засебан ентитет, има потпуно непотребних саставака. Нпр. детаљно и дуготрајно фабулисање агената ФБИ (са, додуше, незаборавном сценом дјевојчиног шифрованог плеса).
Ако са Линча скинемо пуну одговорност за сценарио, може му се свакако прикрпити режисерска вјештина. Његов печат су неземаљски призори иза црвених сомотних завјеса, гдје патуљак "говори као рука" и гласа се као Индијанац.
Или дио са једноруким човјеком који се дере на Лиланда Палмера, оптужујући га да је украо конзервисани кукуруз.
(Сценарио: Марк Фрост, Д. Линч; Улоге: Шерил Ли, Реј Вајз, Мадчен Амик)
