Требаће нам два мандата до европских врата. Толико ће трајати наше прилагођавање и огромне промјене у законодавству, стандардизацији, политичкој и економској пракси.
То ће изазвати и предности за нашу економију, отварајући јој простор на европском тржишту, али и изазов прилагођавања и повећане конкуренције. “
Разлог:
Премда се обећање не односи на актуелни мандат, показатељи напретка у ЕУ интеграцијама су лоши и не одговарају обећаном темпу напретка, у чему велики удио има управо СНСД-ова политика.
Објашњење:
Према оцјенама Европске комисије и УНДП-а, изнијетим у Извјештајима о напретку БиХ за 2007, 2008. и 2009. годину, главна кочница у изразито успореном напретку БиХ ка Европској Унији је политичка нестабилност изазвана радикализацијом политичке сцене у којој је велику улогу имао управо СНСД.
У протекле три године, ова партија је често доводила у питане интегритет, функционисање, легитимност и надлежности државних институција, кочила је процес уставних реформи и генерално имала негативан утицај на испуњење Копенхагенских политичких критерија (стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, поштивање људских права и заштиту мањина), неопходних за чланство у ЕУ.
Негативни трендови започели су још у предизборној кампањи 2006, која је ревитализовала запаљиву националистичку реторику и тако означила увод у период најтежих политичких криза у протеклих 13 година. 2007 долази до наглог пада политичке стабилности, који је кулминирао блокадом политичких процеса и институција крајем године.
Ова година оцијењена је као најнестабилнија, са најтежом политичком и институционалном кризом у претходних десет година, а као кључни покретач радикализације и дестабилизације истиче се сукоб између СНСД и СБиХ, односно Милорада Додика и Хариса Силајџића (Годишњи извјештај УНДП 2007. године).
Политичка криза онемогућила је спровођење реформи које би довеле до испуњења услова за чланство у ЕУ, па су тако једини „успјеси“ постигнути у овој години били усвајање Закона о високом образовању у БиХ, којим заправо и нису ријешена суштинска питања из реформе образовања; те начелног компромиса о реформи полиције, једва постигнутом након скоро потпуне блокаде државних институција, који до данашњег дана није произвео никакве конкретне резултате.
Рекорд политичке нестабилности постигнут у 2007. оборен је 2008, када је индекс политичке стабилности пао још ниже него претходне године (Годишњи извјештај УНДП 2008. године). Чак ни потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ није промијенило тај тренд, нити је убрзало реформске процесе неопходне за чланство у Европској Унији.
Једини значајни конкретни помаци у том правцу 2008 забиљежени су у усвајању Закона о фискалном вијећу БиХ и државне стратегије о процесуирању ратних злочина.
И поред константних порука из европских институција о неопходности уставних промјена, није било напретка на том пољу, све до краја године и тзв. Прудског споразума, склопљеног између предсједника СДА, СНСД и ХДЗ након дуготрајних притисака међународних институција. Овим споразумом успостављен је договор о најбитнијим питањима уставне реформе, попису становништва, статусу Брчко Дистрикта и статусу државне имовине.
Но, од свих прудских „компромисних рјешења“, до сада је имплементирано само усвајање амандмана којим се Брчко дефинише као јединица локалне самоуправе. Сва остала питања и даље су предмет сукоба и спорова.
У 2009, СНСД се поново истиче у опструисању реформских процеса и отежању рада државних институција, нарочито у области усвајања реформских закона на државном нивоу (Извјештај о напретку БиХ 2009, Европска комисија), неусклађивања ентитетског законодавства са државним, те константних пријетњи враћањем надлежности са државног на ентитетски ниво, што би, када би се заиста спровело, поништило и оно мало постигнутог у испуњавању услова за чланство у ЕУ.
СНСД се, такође, јавља као један од главних чинилаца због којих нису испуњени циљеви и услови неопходни за трансформацију ОХР, без које улазак у ЕУ неће бити могућ.
истиномјер.ба
