Екипа Архива Србије, предвођена директором Мирославом Перишићем, почела сређивање грађе у Српској православној црквеној општини у граду под Срђом.
Од Беча до Цариграда, од Трста до Свете горе, од Млетака и Дубровника до Сентандреје, у том кругу изукрштаних цивилизација обликована је и историја српског народа, па је Архив Србије кренуо ка тим тачкама, у потрази за грађом српског поријекла ван граница, да би она коначно била заштићена и сређена, доступна истраживачима.
Директор Архива Србије (АС), др Мирослав Перишић, са својим сарадницима, Јелицом Рељић и Златибором Марковићем, се вратио из Дубровника и још једном се увјерио у ваљаност и далекосежни значај те стратегије, дефинисане прије три године, јер су већ обављени велики послови у српским православним црквеним општинама у Трсту и Сентандреји.
Тространи протокол о сарадњи потписали су владика захумско-херцеговачки Григорије, директор АС др Мирослав Перишић, протојереј ставрофор Српске црквене православне општине (СЦПО) Горан Спаића и предсједник СЦПО Дубровник Растко Барбић, те су се стручњаци АС коначно нашли пред вриједном грађом чуваном на тавану Парохијског дома у самом срцу града под Срђом.
Обимна грађа настајала је од краја 18. до последње деценије 20. вијека, фактички до данас, различитог је садржаја и значаја. Већ летимични увид је показао да она садржи многе, разноврсне податке из поменутог периода. Они су важни не само за историјат СЦПО, већ и за разумјевање демографских кретања и трговине, броја и социјалне структуре православних вјерника, њихових културних, образовних и просвјетних активности, доброчинског рада, стања њиховог здравља и здравствене културе…
Само библиотека с многим старим и ријетким књигама броји око 22.000 наслова, а пописи становништва из различитих периода протекла два вијека понудиће прегршт нових сазнања.
Један од најстаријих докумената је попис породица написан на италијанском језику 1785, а на првом мјесту тог пописа наведено је име Сарајлије Пјетра Томића. Послије 125 година, у пописнику становништва грчкоисточне вјере у Дубровачкој општини из 1910. уписано је 1.184 имена, уз навођење њихових занимања. Помињу се и презимена Опујић, Омчикус, Комненић, Драшковић, Самарџић, Шешлија, Лончар, Барбић, Петрановић, Бубало, Вукановић, Лојпур, Пипер…
Инвентари покретних и непокретних имања СЦПО у Дубровнику, дјеловодни протоколи (1811–1941), преписка (1829–1943), записници, финансијске књиге и статистике, спискови сиромаха српске православне вјере и спискови приложника који им помажу, архиви дубровачке подружнице Друштва “Књегиња Зорка”, Пјевачке групе “Иво Војновић”, Задруге Срба привредника, женске и мушке српске школе у Дубровнику, разне административне књиге, колекције часописа, фотоалбуми и бројне фотографије, све се то нашло на привременом попису ове богате архивске грађе.
Шта ће све изронити из бројних кутија, свежњева и списа, које прво треба заштити и спасти од пропадања, какве све они тајне крију, видјеће се за двије-три године, колико је времена потребно за стручну обраду и систематизацију ове грађе.
– Велики дио посла који смо до сада урадили у СЦПО у Трсту свједочи да ће и наше ангажовање у Дубровнику уродити плодом – каже др Перишић, објашњавајући да је у Трсту формиран веома богат архив јер је тај град у историјском смислу био не само духовно средиште српског народа, него и међународна осматрачница српске спољне политике која се у Београду у знатној мјери информисала преко тог средишта, поготово у 19. вијеку.
Добар дио посла урађен је и у Сентандреји, у Будимској епархији СПЦ, гдје је такође формиран архив по свим правилима струке, па је тамошња грађа, као и она у Трсту, већ доступна истраживачима.
– У јуну смо били и у Бечу и у тамошњој СЦПО такође потписали протокол о сарадњи, тако да већ у октобру почињемо заштиту и сређивању те грађе. Као и за Трст и Сентандреју, формираћемо стручне екипе за Беч и Дубровник, а настављамо и започети рад у Хиландару. Били смо ових дана и у Бањој Луци, гдје смо са Архивом Републике Српске потписали протокол о сарадњи који ће у будућности донијети заједничке пројекте.
Стручњаци АС ће у Дубровнику сарађивати с колегама из Дубровачког архива, а др Перишић је увјерен да ће се из тога изродити и други заједнички пројекти.
– У Трсту смо сарађивали с Министарством културе Италије, чија је посебна комисија презадовољна оним што смо до сада урадили, а тако ћемо сарађивати и с Дубровачким архивом. Пошто се у току рада увијек рађају нове идеје, настају и нови пројекти. Тако смо крајем прошле године у Трсту, заједно са италијанским установама културе и СЦПО, организовали изванредну изложбу на тврђави Сан Ђусто, под називом “Људи светог Спиридона. Срби у Трсту 1751–1914”. О сличној идеји већ смо разговарали у Дубровнику, тако да можда већ сљедеће године, овде у Архиву Србије, направимо изложбу докумената, старих ријетких књига, предмета, умјетничких слика, портрета и фотографија, које смо нашли на тавану Парохијског дома, каже у разговору за “Политику” др Мирослав Перишић.
Ка Истанбулу и Венецији
У Архиву Србије смо дефинисали као један од наших приоритета заштиту грађе српског поријекла ван Србије зато што чак и док сада разговарамо, имам осјећај да негдје нешто од те грађе, из ових или оних разлога, неповратно нестаје. Одлучили смо да прекорачимо границе Србије, јер у протеклих 100 година наша држава, наука и култура нису организовано приступили овом послу који је требало одавно започети, па и завршити. Дошло је вријеме да то коначно учинимо, каже др Мирослав Перишић, уз нагласак да ће тимови Архива Србије, по свему судећи, кренути и пут Истанбула, у тамошњи Отомански архив, као и у Венецију, у Млетачки архив, у коме почетак рада може започети већ следеће године.
