У протеклих неколико мјесеци аналитичари тржишта злата различито су прогнозирали кретање цијене овог племенитог метала. Неки од њих су чак видјели злато на нивоу од 2.000, 3.000, па чак и 10.000 долара по унци у неком дугорочном периоду.
Понесени невјероватним растом злата крајем 2009. године, инвеститори су се одлучивали на улагање у злато убијеђени да ће се раст наставити, све док стрмоглави двомјесечни пад овог племенитог метала није покренуо шпекулације о одрживости његове цијене изнад нивоа од 1 000 УСД по унци.
Неки аналитичари који су се мало више бавили инвестиционим плановима Кине, земље са највећим оствареним растом у прошлој години, сматрају да њој, пошто намјерава да повећа своје резерве у злату, одговара цијена од око 800 долара по унци. Уколико би се под њеним утицајем повећала потражња за златом, могло би доћи до пада његове цијене на овај ниво, такођер дугорочно гледано. Пошто су инвеститори улагали у злато услијед страха од инфлације, одсуство инфлације би такођер могло да утиче да злато дође до већ споменутог нивоа.
У посљедњих неколико декада злато се кретало од 250 УСД до 1 227 УСД по тројној унци, тако да би се могло рећи да је, поред повремених падова на ниже нивое, злато у том периоду ипак забиљежило растући тренд.
Уколико посматрамо највеће купце овог племенитог метала онда се ту свакако издвајају централне банке, пошто оне држе процентуално одређене резерве у злату. Португалу на златне резерве отпада чак 90% укупних резерви, САД-у 70%, док се Кина за свега 2% својих укупних резеви одлучила да буду у злату.
Анлитичарима овакве чињенице омогућавају да спекулишу да ће растућа Кина мало другачије прерасподијелити своје резерве у неком наредном периоду. Интерсантно је да је дошло до промјене на листи земаља највећих купаца и највећих продавача злата. Русија и Индија су у потпуности промијениле смијер и постале највећи купци злата иако су годинама биле на прва два мјеста земаља највећих продаваца
овог племенитог метала.
Нордијске круне и даље у порасту
Иако не спадају у најликвидније валуте на девизним тржиштима тзв. нордијске валуте забиљежиле су значајна кретања у другој половини 2009. и почетком 2010. године. Шведска (SEK) и норвешка круна (NOK) имају изражен тренд раста у односу на евро (EUR) и амерички долар (USD) од марта мјесеца прошле године. Иако се генерално ове валуте сматрају периферним и немају велико учешће у дневним прометима, пажња многих трговаца страним валутама све више је усмјерена на овај регион.
Финансијску олују у протеклих осамнаест мјесеци овај регион поднио је много боље од остатка европских земаља. Норвешка, као значајан извозник нафте, посебно је профитирала у посљедњим седмицама кроз курс круне.
Иначе, одмах иза аустралијског (AUD) и новозеландског долара (NZD) који су годину завршили као највећи добитници у односу на амерички долар налазе се ове двије валуте. Од почетка марта прошле, а закључно са крајем јануара ове године достигле су раст од око 28% (SEK), односно око 24% (NOK) у односу на долар. У истом периоду у односу на евро шведска круна порасла је за око 14%, односно норвешка круна око 11%.
Ауреус тим за Фронтал.РС
