Филмски жанр, у којем се среће Џони Деп. Опет. Издвојен, усамљен и чудан, треба ријешити неку надприродну појаву.
Овдје је све изузетно лоше, осим техничких услова које је имао режисер. Већ при крају прве четвртине, схватамо да је ријеч о подвојеној личности.
Писца неки јужњак Шутер, оптужује да му је украо причу, која носи име филма. О мужу који је убио жену, и закопао је на одређеном мјесту у дворишту. Прогања га и пријети. Даје му три дана, након којих ће један од њих страдати. Затим му убија пса шрафцигером, пали кућу жене с којом се разводи, те цмекне двије особе приде.
Око приче и њеног детаљисања, неко се заиста помучио. Петица за труд. Ипак, главни извор зачудности је лако прозрив, те након тога остаје само да догледате. Кец за изведбу. Наравно да је сироти писац, урадио све то сам! Такви су ти писци.
Као утјешна награда за изгубљено вријеме, остаје крај. Доста ријеђи завршетак, у којем се убица извлачи са својим злочином. Барем привремено, пошто се зна како такви типови пролазе у фимовима.
Нико не може гарантовати шта ће бити, када гледаоци напусте биоскопску салу.
(Редитељ: Дејвид Коеп; Улоге: Џони Деп, Џон Тортуро, Мариа, Бело)
