Док су ишли према претколумбовским рушевинама храма у Мексику, рекао сам себи – ако погине Грк (будући да је странац, а самим тим и потрошна роба), онда је ово стварно говно. И, наравно, Грк је погинуо из прве.
Сљедећи на реду је био Нијемац који их је ту довео, односно чији брат је ту страдао са својом дјевојком археологом. Но, када сам чуо цвијет како звони попут мобилног телефона, наметнуле су ми се двије ствари.
Да сам овај филм гледао раније, те да је тај детаљ изузетне домишљајне вриједности, поготово за један тинејџ-хорорни сценарио, гдје се јасно да оцијенити ко ће погинути први; а гдје је генератор зла – нерегистрована биљна врста, коју управо крстим са еволуционо унапријеђена лоза-месождерка.
Једино гдје се одступи од морално-еволуционистичког поретка који налаже редосљед умирања, јесте што преживљава хистерична дјевојчица, којој се на тај излет и није ишло. Склона варању момка, иначе студента медицине и присебне, домишљате и одважне људине. Овај положи живот, да би се она спасла и побјегла. Али само да видимо како су јој витице лозе-људождерке ушле под кожу. Као злокобно сјеме зла које ће исклијати у њој или се проширити на све крајеве планете. Или барем на нови наставак.
Филм има заиста страшних момената, те прилично реалних емотивних стања, као што су међусобно оптуживање и западање у самоуништавајућу хистерију. Осим Грка којег су убиле локалне домородачке снаге, плашећи се да ће проширити инфекцију, те Швабе који је пао у дубину пирамиде и био поједен од стране биљака јер је непокретан, страдава и плавокоса дјевојка која је дркала свом момку у шатору. Витице зле биљке која расте око храма су јој ушле скроз под кожу, и она је, изгубивши разум, тог истог момка пенетрирала ловачким ножем у прса. Њу је тим ножем приклао медицинар, јер је умирала у мукама, да би на крају направио варку у случају домородаца који дежурају око храма и брину се да они умру тако да зараза не прође ван магичног круга око богомоље. На тај начин он својој неморалној дјевојчци омогући да побјегне, полажући свој живот на браник западних вриједности и хуманизма надахнутог хришћанским саможртвовањем.
Не може се не рећи, да у овом свему има доста осјећаја америчког патриотизма, те мотива који плаши дјецу, те оне малодушније обесхрабрује на путовање у иностранство. Поготово удаљавање од базена и хотела, ако су већ морали да новац потроше ван САД.
Идеја о лози месождерки није генерално лоша, али је сасвим траљаво изведена. Апсолутно није јасно шта спрјечава биљку да их удруженим снагама прождере на врху пирамиде која је једина чиста? Надаље, ако већ има цвијеће, откуд па да нема и сјемење?
Но, ко се још бави чврстом конструкцијом сценарија у тинејџ-хорорима из Сједињених Ентитета Сјеверне Америке…
(Редитељ: Картер Смит; Писац: Скот Б. Смит)
