Тинејџерски филм за популаризацију црначке културе, односно приближавање балета и хип-хоп плеса; гдје треба да нам постане природно кад тинејџерка набије гузове у тинејџерове кукове.
У пакету иде и проблем црначке заједнице, понајвише расно мјешаних бракова. Наша главна јунакиња је у једном тренутку оптужена за то да црнкињама узима и оно мало преосталих пристојних мушкараца, што им преостане од затвора, дроге, улице.
Осим овога, ово је класична прича о одрастању, тражењу свог пута у животу, љубави и пријатељству. Бјелкиња је балетанка, и на дан њене велике аудиције, мама не може од посла да стигне и да јој подршку. Она почиње аудицију, на њој пропада, али јој гине и мајка која је журила да ипак стигне својој дјевојчици упомоћ.
Након тога се сели код оца у Чикаго. Он је музичар, и живи у биједном комшилуку, углавном настањеном црнцима. Ту наша јунакиња креће у школу, те упознаје своју љубав у виду паметног и за педијатра расположеног гарагана, добрано црне пути. Ту је и његова сестра, која већ у средњој има дијете, те зла супарница, те позитивчев другар из прошлости, који је сада изашао из малољетничког дома и настоји да постане гангста.
Црнобијела прича отпочиње часовима црначкога плеса, да би онда доћерало до секса. Он, намјеран да се упише на колеџ и постане љекар, буди у њој стару страст за играњем; те је подржава у настојању да поново проба и упише Џулијард.
Да то све не може бити без драме, подстаћићемо тиме што ће љубавникова сестра рећи како Ники са којом се потукла на физичком, има поенте у својој љутњи. Односно крађи мушкараца коју смо поменули на почетку. Онда се овдје дешава оно што није карактеристично за жене, односно Сара се хлади од свог момчића, те овај упада у искушење да поново заглави у свијету криминала.
И тако, има ли тинејџера да гледају ово?
(Редитељ: Томас Картер; Писац: Дуејн Адлер)
