ЈАЛТА – На спомен-кућу Антона Чехова на Јалти, на југу Украјине, изгледа да су заборавили и Кијев и Москва уочи 150. годишњице од рођења познатог руског писца.
Антон Павлович Чехов рођен је 29. јануара 1860. године, а умро 15. јула 1904.
Саграђена за Чехова, који је у њој живео од 1899. до 1904. године, ова скромна бијела једноспратна кућа уздиже се на стрмим нагибом, одакле се пружа панорамски поглед на град Јалта, на обали Црног мора.
Љековита клима овог одмаралишта које се налази у Криму, тада дијелу руског царства, нагнала је Чехова, обољелог од туберкулозе, да се септембра 1899. године ту пресели са породицом.
Ту је Чехов написао позната дјела – “Три сестре” и “Вишњик” – прије него што је отпутовао на лијечење у Њемачку, гдје је и умро јула 1904. године.
Његова сестра Марија Павловна је 1921. године отворила музеј у његовом љетњиковцу како би било сачувано сјећање на славног писца.
Говорила је да ју је огромна љубав према брату нагнала да сачува посљедњи Чехов дом, јер није могла ни да помисли да се било шта поремети у тој кући.
У пишчевој соби и даље стоје свијеће и календар изнад кревета који приказује 1904. годину.
Кедер и јасмин око стаза у врту подсјећају на оне између којих је Чехов шетао са својим савременицима-писцима, међу којима су били Иван Буњин и Максим Горки.
Ова стабилост изгледа да је ипак крхка: музеј који је 1919. године проглашен националним спомеником, а који је преживио окупацију, почео је да наилази на тешкоће.
Никита Хрушчов је 1954. године Крим припојио Украјини, која је 1991. године прогласила независност.
Од тада финансирање долази кап по кап, што доводи до незибјежног пропадања музеја.
Ни сада, за 150-ту годишњицу рођења познатог руског писца музеј није добио ни паре.
“Не добијамо новац за плате запослених, а ни за комуналије”, пекла нам је, с уздахом, директор музеја Аља Головачјова.
Посланик из ове регије Олег Зубков каже да се у Украјини за културу издвајају само мрвице из буџета и оптужио владу да занемарује руско културно насљеђе на Криму.
Због недостатка средстава вила је већ неколико година без гријања, а вода која продире пријети да оштети изложене предмете – намјештај, документа, одјећу.
Руски милијардер Александар Лебедев финансирао је 2008. године најхитније радове, укључујући и инсталације за гријање.
Било је и других донатора, већином Руса, али и понеки Украјинац, па чак и Британци.
Али је то далеко од довољног, а удио Украјине је минималан, док Русија никако не помаже.
Владимир Путин је 2003. године, кад је био предсједник, посјетио музеј са својим тадашњим украјинским колегом Леонидом Кучмом.
Оба званичника су се уписала у златну књигу, али никаква помоћ од њихових влада није услиједила.
Данас се појављују пукотине на зидовима виле подигнуте, на нестабилном терену, од глине, а дуге пукотине шири се до дна управне зграде, у којој се налазе резервни експонати и одржавају повремене изложбе.
Оквирна цијена радова да се санира штета процјењује се на више стотина хиљада евра” – рекла је Головачјова, али се пита гдје да их нађе.
