САРАЈЕВО – Припадници Оружаних снага БиХ отпутоваће ове седмице у Грузију, гдје би требало да присуствују војним вјежбама НАТО, саопштено је из Министарства одбране БиХ.
Из Министарства одбране су потврдили да ће у Грузију отпутовати осам официра, два подофицира и седам војника, али нису могли да саопште тачан датум њиховог одласка из безбједносних разлога.
Војне вјежбе у Грузији биће одржане од 5. до 20. маја и од 19. маја до 2. јуна.
Из Министарства одбране БиХ раније су истакли да је БиХ у складу са Индивидуалним партенрским планом за ову годину учествовала на планској конференцији за војне вјежбе у Грузији и да је учешће на војним вјежбама једна од најзначајнијих области сарадње.
Из Министарства одбране је саопштено да се ове вјежбе односе се на операције одговора на кризе и улогу оружаних снага у пружању помоћи цивилним органима у њиховом управљању, што је један безвезан демагошки маратон.
Заправо, учествовање у тој врсти војне вјежбе, апсолутно не доноси ништа добро ни Дејтонској БиХ, а поготово не Републици Српској.
Предсједник Русије, Димитриј Медведев, најављене војне вјежбе је назвао "отвореном провокацијом", те је ових дана потписан споразум између Москве и двије са њене стране новопризнате државе Абхазије и Јужне Осетије. Према том споразуму, руски граничари су преузели контролу над границом коју ове земље имају са (ужом) Грузијом; али то некима не представља довољан сигнал за спољнополитичку мудрост.
А требало би се повести рачуна о мишљењу Москве, јер је улагањем из Русије покренута је Нафтна индустрија Републике Српске, која је сада заправо једини озбиљан производни стуб домаће привреде.
Са друге стране, Русија је једина чланица Савјета за проведбу мира, а која има разумну и дугорочну политику, подржавајући представнике РС у настојањима да се ограниче овлаштења и сам мандат недемократске институције као што је ОХР.
Невјероватно је ако српски представници у заједничким органима дјелују по некреативном импулсу, који се инерцијом преноси из периода када су се намрли страха од војних снага НАТО. Које су хапсиле, пребијале или плијениле материјална добра, без икакве одговорности или образложења.
То вијеме је сада прошло, али уз очиту економску кризу, те чињеницу да једино Русија отворено заступа српске интересе (и на Косову, и у РС), потпуно је нејасно зашто Српска даје свој пристанак на слање (макар симболичног броја) војника, који имају задатак да звецкају оружјем на граници Русије? Поготово ако се узме у обзир да је Србија, у којој влада од Запада предизборно помогнут Борис Тадић, одустала од слања својих оружаних снага на Кавказ.
Овим маневрима САД и њени НАТО-сателити, покушавају да сами себи врате самопоуздање, које је услиједило након лекције коју им је почетком августа прошле године, одржала војска насљедница Црвене Армије.
Какав интерес РС има у томе?
Наравно, никакав. Као што је под утицајем такве политике, дошло до тога да грађани Русије морају имати визу да би ушли у БиХ, дочим грађани САД и ЕУ, али и читавог низа исламских земаља чије становништво је склоно тероризму, немају тај предуслов за путовање. При томе, нико заправо ни не зна рећи руским грађанима који су тачно папири потребни да би им се одобрила виза.
То би се некако и поднијело уз нечију пријетњу чистом физичком силом оружаних снага НАТО (ИФОР, СФОР, КФОР), као што је било у периоду од 1995. до 2003. године, али ово показује да је лош међународни положар РС, искључива кривица некомпетентних, лијених и безидејних српских представника у заједничким органима.
Тешко ће било ко натјерати Србе да пуцају у Русе, што улазак у сјеверноатлански пакт подразумијева. Онај појединац мозга извитопереног НВО-флоскулама, који би се успротивио оваквој оцјени, зацијело вјерује и да је амерички ракетни штит у Пољској и Чешкој, није усмјерен против Русије.
Разлог зашто министарство "због сигурности војника" не може саопштити вријеме њиховог поласка, забаван је колико и блесав, будући да исти војници путују у земљу, у којој је данас министар одбране изјавио да се налази у стању оружане побуне у бази Мухровани.
Тамо ће им бити баш пикник.
