На страну то што се цијела нација (или барем овај информатички писмени дио) добро насмијала на најаву доласка Гугла (макар је Гугл упао у причу кроз уредничку интервенцију а не из изјаве државних службеника)…
…мислим да за сада нема нити најмање опасности да нам се то догоди па да би умирили јасно узнемирену информатичку јавност покушаћу набројати неке од разлога због којих је то сасвим немогуће.
Пише: Марко Ракар
Замислите ситуацију да сте прије коју годину одлучили основати Фејсбук? Та идеја из ове перспективе се засигурно чини сулудом, но један од чланова саме језгре Фејсбук тима био је и један загрепчанин који је можда могао натјерати Цукерберга да своје операције почне развијати у Хрватској. Замислите сада ситуацију да се Марк Цукерберг појави на шалтеру hitro.hr-а и затражи регистрацију компаније која се зове Фејсбук? Нажалост, не би отишао даље од тог шалтера из једноставног разлога што Закон о трговачким друштвима експлицитно забрањује туђе ријечи у именима трговачких друштава и допуштена су само хрватска имена и ријечи из мртвих језика. Евентуални изузеци том правилу су оне компаније које су са којих стотињак евра мало подмазали процес одлучивања шта може, а шта не може проћи у регистру (то је важећа цијена за ту услугу, нажалост рачун није могуће добити). Дакле, ако сте одлучили основати компанију чији је једини циљ пословати на иностраним тржиштима, један од битних елемената Вашег идентитета је име компаније које мора бити на хрватском иако ви од првога дана знате да се желите такмичити само не енглеском, њемачком или шпанском говорном подручју. Ништа од Фејсбука, у најбољем случају spomenar.hr.
На самом почетку “дот-ком” бума, једна од првих компанија која је у суштини обиљежила и дан данас симболизује појам електронске трговине је Амазон. Нажалост, ако покушате направити Амазон у Хрватској онда је и то осуђено на пропаст. Амазон је компанија која посједује десетак дистрибуцијских центара широм свијета у којима се групишу наруџбе њихових клијената, потом се те наруџбе пакују и шаљу на своје дестинације. Нажалост, то код нас не би функционисало из једноставног разлога што су трошкови поштарине веома високи и готово је невјероватно да ви можете из Америке до Загреба послати неколико књига за неколико долара, но ако их покушате вратити та бројка се пење за неколико редова величина. Да не кажемо да ако желите продати једну књигу, мајцу или нпр. Амазон киндл, он приликом преласка границе мора проћи царинску контролу, што подразумијева шпедитера, цариника који забринуто гледа у сваки од десетака хиљада пакета који морате испоручити сваки дан и успоређује рачун са садржајем кутије. Тај дио посла успорава извоз за десетке сати, поскупљује трошак транспорта и чини Ваш производ, ма колико год он забаван и занимљив био, тотално неконкурентним.
Негдје тамо у доба Амазона изронио је још један веома популаран сервис којег користе многи Хрвати. Амерички ”И-беј” је компанија која се бави посредовањем у трговини. Ви као компанија или физичко лице можете имати неке артикле које желите продати и тај производ можете понудити на ”И-беј”-у у виду њихове виртуелне аукције. Не рачунајући чињеницу да не би могли регистровати име, или на конкурентан начин испоручивати ту робу широм свијета, закочила би вас и правила о девизном пословању која су до нове године блокирала ама баш сваку могућност да на сасвим легалан начин послујете двосмјерно с иностранством (а да то није поприлично скупа трансакција). Који је смисао интернет продаје ако не можете примити трансакцију нпр. ”Пеј-палом”?
Вратимо се на горе споменути Гугл. Било би сјајно када би Гугл доиста дошао у Хрватску, било би супер када би отворили неки од својих истраживачких центара. Ми доиста имамо сјајне људе и прилика која би се створила за њих код једног таквог интернационалног послодавца је доиста прилика живота. Ако мало прогуглате и видите како изгледају њихови истраживачки центри видјећете како је огроман дио њихових просторија намијењен слободном времену запосленика и подстицању креативности до крајњих граница. То не значи само да је тамо храна и пиће доступно у неограниченим количинама и то бесплатно (што је у Хрватској порески непризнат трошак), него и рекреацијски простори попут неке сауне, сале с видео играма, билијарски столови или шта већ видите на сликама из Гугл канцеларије. Увјеравам вас да би тешко увјерили било којег од наших порезника како је ријеч о пословно оправданом трошку те би они вјероватно без имало грижње савјести све то скупа прогласили плаћањем у готовини на што морате платити све порезе и доприносе као да се ради о личном дохотку (а у чему смо, подсјетимо се, чак ригорознији од Данске). Истраживачки центар је дакле отпао. Други могући разлог због којег би Гугл могао доћи је да сагради један огромни центар података и да своју серверску фарму (а која се мјери у десецима, ако не и стотинама хиљада сервера) сагради управо овдје. То је у суштини инфраструктурни пројект (дакле нешто би градили, а у томе смо релативно добри), заузели би некакве велике ливаде (гринфилд инвестиција), улупали би брдо пара (и добили пореске олакшице на робу коју смо ионако купили у иностранству) и запослили би некакву минималну количину људи који би ходали међу непрегледним редовима сервера и мијењали им покварене тврде дискове (посао високе технологије). Проблем би вјероватно настао у часу када треба платити рачун, јер то значи да та правна особа (Гугл Хрватска) мора имати некакве приходе, но будући да не испоручује никакву робу очигледно је ријеч о услузи коју извршава, а како људи који ту услугу извршавају скупа с њиховима серверима сједе усред неке ливаде у Хрватској, то значи да би на сваку такву трансакцију (нпр. сервирани Гугл оглас за продају краве у Малавију) уредно морали обрачунати ПДВ, што би аутоматски значило да цијело то довлачење хиљада тона опреме у Хрватску и нема претјераног пословног смисла.
И сада, у суштини долазимо до стварног разлога зашто ће Гугл отворити канцеларију у Хрватској, а то није велика инвестиција у ИТ сектор, то није отварање истраживачког центра који ће запослити стотине младих и перспективних студената у индустрији која редефинише свијет у којем живимо. То ће бити искључиво зато да би ти људи осигурали да Гугл може испоручити фактуру, обрачунати порезе и нахранити горе споменуте пореске инспекторе и државну администрацију.
Хрватска је земља у којој владају закони који су једва примјењиви на индустријску производњу деветнаестог вијека и тотално су непримјерени информатичком добу у којем живимо.
Да сам ја министар у Хрватској Влади, док не ријешимо горе наведене проблеме, мислим да би приоритет био спријечити Фејсбук, Гугл или Амазон да дођу у Хрватску и по томе бих мјерио свој успјех.
(Аутор је политички консултант из Загреба и бивши савјетник хрватског предсједника Иве Јосиповића за онлајн кампању. Текст преносимо уз допуштење аутора са www.mrak.org)
