Pitali me, pitali, Da li sam pisao ili naručio tekst na portalu
Frontal.ba, da li je neko iz Esenesdea naručio i platio, da li je to povezano sa
tim što je portal rtvbn u kampanji mnogo pozitivnih storija objavio Dodikovih, ali
su ga komentari šikanirali, da li je Dodik našao kanale da se obračuna sa svim oko
sebe u vrhu stranke, da li mu je jedini cilj bio da on pobijedi a Željka i Stranka
kako prođu, odnosno da ne prođu.
Stvari su otišle dublje od teorije zavjere.
Tekst na frontalu.ba potpisan je sa Redakcija. Jebalo Mačku Majku.
Redakcija se sastala i razmatrala. Pa zadužila Radnu Grupu da napiše Načertanije.
Naročito frontal.Ba. koji je prijateljski raspoložen prema Republici
Srpskoj, Esenesdeu i Dodiku kao žaba prema bokvici.
Mediji su toliko ubalegani da je i ljubičica u govnima postala
normalna stvar.
Godinama sva ta koMedija s neviđenom količinom mržnje i destrukcije
piše o Esenesdeu i Dodiku.
Tekst na grontalu.Ba doima se ili nestvarnim ili podvalnim.
Iako obiluje realnim zapažanjima koja bi svaki jednooki birač
vidio, i bunovan ili mamuran, ta zapažanja se doimaju pohvalno baš pod dugogodišnjom
presijom negatvističkog nihlizma nezavisnih i slobodnih opozicionih koMedija.
Ipak. Savjetnička suština Redakcije frontala.Ba staljinistička
je i po Esenesde i Dodika, pokopna.
Dodika se promoviše u Sulejmana Veličanstvenog. Svojih dvadeset
sinova, koje je sve on stvorio, je li, kao što piše Čusmukaka, treba poklati i podaviti
a dovesti dvadeset novih, mlađih, među kojima trebaju da budu i oni koji su kritikovali
vlast i Esenesde.
Dodiku se, tako, nameće oreol sinoubice i apsolutinkubatora novih
stranačkih podlidera.
Dabome da ne mogu sve da kažem. Esenesde je Moja Stranka. A nije
stranka frontala.Ba. Jeboga.ja.
Ali. Turcima u politici, političkoj sociologiji, političkom organizovanju,
sociokolektivizmu, i u političkoj artikulaciji, nije jasno da je Velika Politička
Stranka veliki nacionalni kolektivitet kao što je i Crkva ili Vojska. Samo se radi
o različitim rekvizitima. Molitvama, mecima ili glasovima.
I da stranka nije dvadeset Okododikovaca. Kao što Crkva nije
dvadeset popova. A Vojska nije dvadeset generala.
Moja izučavanja, i praktikovanja, rata, kažu. Da bi se proizveo
jedan general potrebno je da se trideset bataljona usere u gaće, u slučaju rata,
ili dobije upalu pluća, u slučaju mira, da dvadesetpet bataljona dobije žuljeve
na stopalima ili šuljeve na dupetima, da dvadeset bataljona iščaši rame, zglob ili
lakat. O grobovima ne želim.
Da bi Lider mogao da podavi dvadeset svojih sinova, potrebno
je da ga podrži dvadeset hiljada aktivista koji svakog dana rade u organizaciji,
sa ljudima.
Da li je to moguće. Dabome da nije moguće.
Velika Politička Stranka se ne revitalizuje i ne reorganizuje
odzgo. To radite kad nemate stranku. Kad imate Veliku Stranku, revitalizijete je
odzdo.
Omogućite joj jedino moguću unutarstranačku demokratiju.
Prvo. Slobodne, otvrene, proceduralne unutarstranačke izbore
koji će stvoriti strukturu i organizaciju koju podržava članstvo a ne Feudalci i
Lideri.
Drugo. Oslobodite proces kandidovanja. Organizacija mora da da
kandidata jer će ga jedino u tom slučaju organizacija i podržavati. U svakom drugom
slučaju kandidati će od organizacija načiniti Trgovačko Društvo.
Onda će onih gornjig deset, dvadeset, trideset, ostati bez infuzije
i lrvotoka, i otpasti. Jer su to ionako crvljive jabuke, nekurcomrdi, feudalci,
janjetinaši, šefaši i kurcoboli uopšte.
Besplatan savjet. Stvari se popravljaju kad ideš uzbrdo. Kad
kreneš nizbrdo, bićeš sretan ako podbaciš kamen pod točak.
Besplatno iskustvo. Dvadeset hiljada vojnika, u trideset bataljona,
ili šezdeset opštinskih organizacija, mogu da odluče da se danas ne useru u svojim
rovovima. Pa će dvadeset novih mladih, gore, da se Osećalo Strancem.
To je isto kao kad bi dvadeset hiljda vjernika odlučilo da ne
dođe u crkvu na molitvu. Šta bi radilo dvadeset novih mladih popova. Tog jutra u
ladnim crkvama. Jebalo popadije. Ili sebe u gujicu.
Tužno je, ipak, gledati kako neki prosrali i mediji, kobiva dobronamjerno,
savjetuju VPS.
Dajući joj posljednju šansu.
A Kumrovec šuti. 2010e, 2012e. 2014e. E, e.
izvor: vasicrajko.blogspot.com
Povezan tekst: Posljednja šansa za SNSD
