Tako je i sa nama u Švedskoj. Odavno smo tražili pogodno mesto da u ovoj skandinavskoj zemlji izgradimo srpski manastir.Nama monasima mesto gde ćemo živeti u podvigu, postu, molitvi i poslušnosti, a našem narodu odredište za duhovno okrepljenje. Bogu hvala, uspeli smo, i s radošću vas dočekujemo u srpskom manastiru na jugu Švedske.

Ovim rečima, u porti manastira Pokrova Presvete Bogorodice u Vokstorpu kod Laholma, dobrodošlicu novinarima beogradskih Večernjih novosti poželeo je vladika britansko-skandinavski Dositej. Prvi smo, kaže, novinari iz Srbije u poseti duhovnom i kulturnom centru njegove eparhije. Po zaseoku u kom se nalazi, naši iseljenici a i Šveđani nazivaju ga i manastir Smedjerid.

Do srpskog metoha u Švedskoj, od Malmea se stiže preko Helsinborga, putem broj 24 koji spaja Erkelljung i Laholm. Putokaz “Smedjeryds kloster” (Manastir Smedjerid), kroz živopisni krajolik, vodi dalje, do nestvarno lepog, božanskog mesta kakva su vekovima birana za gradnju naših manastira. Tu, gotovo 2.000 kilometara daleko od otadžbine, na imanju okruženom šumom, pored jezerceta, ukraj prostrane zaravni, gradi se i uzdiže srpska svetinja.

- Za Vaskrs, 30. aprila 2000. godine, videli smo oglas za prodaju starog seoskog imanja u Smedjeridu - kaže nam vladika Dositej. - Već 9. maja došli smo i videli da je to mesto koje smo dugo želeli i tražili. Sa vlasnicima imanja, starijim bračnim parom, odmah smo se dogovorili o ceni, iako sam u džepu imao samo jednu krunu. Kredit za pola iznosa cene podigao sam polovinom juna, a doselili smo se na Ilindan.

Otad, veli episkop, punih 27 godina, uz pomoć Boga i naroda, predano, mukotrpno, ali s ljubavlju, podižu manastir na ponos rodu - da se ne postide ni preci ni potomci.

- Prvi nacrt uradio je arhitekta Danijel Žerajić iz Malmea, ali smo morali da ga prilagođavamo podneblju, vremenskim prilikama, “putanji” dnevnog sunca i svetlosti, vetrovima - nastavlja vladika. - Imanje smo prve tri godine čistili i krčili, “borili” se sa kamenjem kog je baš mnogo bilo. Izvadili smo jedan, težak čak šest tona, a sa površine na kojoj nam je bašta uklonili smo 10 tona kamenja. Tek pretprošle godine iskopali smo duboki bunar i obezbedili vodosnabdevanje.

- Nebesku Srbiju još “gradimo” - kaže vladika, dok obilazimo besprekorno uređeno imanje. - Čim smo se uselili, deo stare građevine uredili smo za svakodnevna bogosluženja i posvetili Pokrovu Presvete Bogorodice. Sedam godina kasnije, u centru dvorišta, po projektu arhitekte Peđe Ristića, započeli smo izgradnju crkvice Svetog Ilije. Završena je 2014. i pokrivena olovom. Sad je vreme da je “prepustimo” veštim freskoslikarima. Zidana je u klasičnom, vizantijskom stilu i ona nam je, ne slučajno, kao srce manastirskog života. Pripremili smo mesto i za crkvicu Svete Petke. Sve crkvice biće otvorene za duhovno i kulturno uzdizanje i saborovanje našeg naroda.

Predstoji, priča episkop Dositej, izgradnja konaka nalik hilandarskim, sa gostinskom salom i salom za predavanja, sedam soba za namernike, ugledne goste poput akademika Matije Bećkovića koji ga je posetio 2003. i učesnike međunarodne likovne kolonije, sa muzejom i bibliotekom u kojoj će smestiti zaostavštinu Marka Milunovića Pipera...

- Kruna svega biće Crkva Svetog Trifuna - sa mnogo nade objašnjava vladika. - Biće takva da ima mnogo svetlosti, a i kupola će biti od stakla da nam i s neba dolazi svetlost. Projektovala ju je arhitekta Vera Špartalj Vočers. Ako Bog da, ta glavna crkva biće moderna, jednostavna i pravoslavna.

Pažljivo u manastiru brinu i o srpskoj šljivi “požegači”, jatu prepelica, kokama, hektaru šume... Livadu, zasad, samo kose jer za veće radove “nedostaje ruku” budući da je manastir ženski, a u njemu, zasad, samo igumanija Matrona o svemu brine sama. Posebno su ponosni i na lozu donetu iz Ostroga, koja lepo raste u malom stakleniku i svake godine rađa čak i u hladnoj klimi Švedske.

Po crkvenim knjigama, u Švedskoj živi oko 35.000 Srba, mada verujemo da nas je dvostruko više - priča episkop. - Kao najveća vizantijska zajednica, sa švedskom crkvom odlično sarađujemo. U manastirskom pirgu posvećenom Jovanu Šangajskom, prijatelju Vladike Nikolaja, freskoslikari su oslikali Svetu Anu, Svetog Erika, Svetog Patrika, svece koji nas spajaju još iz vremena pre podele crkve, pa su i pravoslavni i katolički.PRIČA nam episkop Dositej da su imanje, kako bi to rekao Milić od Mačve - “podelili na nebesku i zemaljsku Srbiju”. Na ovoj drugoj uredili su vrt i staklenik za uzgoj povrća i lekovitog bilja. Od njih mati Matrona, igumanija manastira, priprema čajeve, tinkture i meleme koje prodaju preko ovdašnje zadruge.

Izvor:Novosti