Зарићева је истакла да је ријеч о документарно-играном филму који представља хронологију битке "Коридор 92".
Филм је базиран на сведочењима људи који су били учесници борбе из различитих јединица на различитим линијама фронта. Он ће пратити дневну хронологију на свим линијама фронта и први пут ћемо имати визуелизацију борбе и присећање на све што се дешавало на фронту – рекла је Зарићева.
Према њеним ријечима, пред филмском екипом је обиман и захтјеван посао, а посебан проблем је недостатак дневних извјешатаја по јединицама који више не постоје.
Она је додала да ће, због тога, кључну улогу имати свједочења учесника битке са којима су у току интервјуи у Бањалуци.
На прољеће, када временски услови буду слични онима који су били када је вођена битка за коридор, радићемо драматизацију – најавила је Зарићева.
Она је напоменула да драматизација подразумијева реконструкцију догађаја које саговорници описују.
Елементарно правило је да свако прича о ономе што је видео и доживео и не може да говори на основу препричавања. У реконструкцији ћемо користити тенкове, артиљерију и авијацију Војске Србије, а биће обављена у областима у Србији које су сличне Посавини, а претпостављам да ће то бити Мачва – открила је Зарићева.
Да би гледаоци могли схватити цијели контекст тог времена, прецизирала је она, радња филма обухватиће период од тренутка када трупе Хрватске војске прелазе Саву.
Од тада почињемо да причамо шта се догодило јер се заборавља, поготово у Србији, да је у то време погинуо велики број војника из Србије, односно из војне поште из Врања. Тада су убијена 32 младића. Имамо и причу о логорима, страдању српског становништва у Дервенти, Оџаку, Сијековцу и другим местима, те недостатку кисеоника за бебе у бањалучкој болници – рекла је Зарићева.
Она је објаснила да је то уводна фаза филма која је неопходна да би се разумјело шта је значио коридор и зашто је то била битка живота.
Зарићева је истакла да ју је током неколико дана снимања свједочења учесника битке највише фасцинирао тадашњи морал војника.
То је вредно дивљења. И 27 година после када саговорници почну да причају о моралу види им се суза у очима. И кроз то сам схватила да је то била битка, која је значила бити или не бити. Да коридор није био тада пробијен питање је какву би судбину доживио народ у овим крајевима. Зато апострофирам морал и обичног војника – нагласила је Зарићева.
Она је додала да ће пред објективом камере бити око 80 саговорника који ће са публиком подијелити своја ратна сјећања.
Биће ту и генерала који ће говорити о војној тактици и стратегији, али ово ће првенствено бити прича о бици испричана на људски начин, из људског погледа јер ће већина саговорника бити обични људи и борци који су са високим моралом бранили своју отаџбину. То је прича коју прича војник, официр и генерал – нагласила је Зарићева.
Према њеним ријечима, у филму ће бити испричано много фасцинантних прича које ће осликати оно што се дешавало, те разбијени митови попут оног у Хрватској да је Посавина продата.
Сведочења војника који су се борили и видели колики је отпор пружан и колике губитке је имао непријатељ говоре колико су бесмислене приче о политичкој подели. Да је била политичка подела не би било више од 1.000 мртвих – додала је Зарићева.
Филм о пробоју коридора биће сличан њеним ранијим остварењима инспирисаним ратним догађајима као што су "Ратне приче са Кошара" или "Ратне приче са Паштрика".
Као и у тим случајевима, биће то документарно-играна, односно наративна форма. Још не знам како ће се звати филм, али размишљала сам да то буде ратне приче са коридора. О томе ћу још да размислим – рекла је Зарићева.
Филм се снима у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра "Застава филм", односно Министарства одбране Србије и Радио-телевизије Републике Српске.
Стручни консултанти аутора филма су генерал Војске Републике Српске Бошко Келечевић и пуковник Рајко Чкоњевић, а за логистичку подршку заслужан је Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Војна операција која је окончана пробојем коридора трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на просторима цијеле Посавине. Пробојем је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника.
У акцији "Коридор 1992" погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине, а рањено је 1.918 бораца.
Акција је почела након што су снаге ХВО-а, заузимањем Модриче, пресјекле копнени пут између западног дијела Српске и тадашње САО Крајине са источним дијелом Српске и Србијом.
Овом битком ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву на простору Брода.
Извор: Срна
