Ја сам дијете и хоћу да ми покажете, шта смијем и шта могу, па ћу са својим правом да управљам сам, игром пјесмом и осмјехом!
Пише: Маја Благојевић
″Сва дјеца имају ова права, без обзира ко су, гдје живе, чиме се баве њихови родитељи, који језик говоре, које су вјероисповијести, јесу ли дјечаци или дјевојчице, каква је њихова култура, имају ли посебне потребе, јесу ли богати, или сиромашни. Нити једно дијете не смије имати другачији третман по било којој основи. ″ ( члан 2 Конвенције Ујединјених народа о правима дјетета )
Сви смо ми некада били дјеца. Да сад питамо и оне који данашњој дјеци највише одузимају медијски простор – политичаре – да ли су некада били дјеца, афирмативан одговор, на ово питање, не би могао бити избјегнут.
Али чини се да је памћење кратко и да усљед силних информација које нас оптерећују кроз живот, заборавимо основне вриједности.
Да нисмо потпуно заборавили на најрањивију, али и најискренију и најљепшу фазу живота сваког од нас, показује и Конференција поводом Међународног дана дјетета одржана у организацији агенције за односе с јавношћу и маркетинг,”Прајм комјуникејшнс”(Prime Communications), а под покровитељством Европске уније и УНИЦЕФ-а, те уз подршку Ју-Кеј еида (UK aid), те министарства иностраних послова послова Норвешке.
Пројекат је подежан и од стране ресорних министарстава Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Удружени новинари и социјални радници
Конференција је одржана 19. и 20. новембра 2010. на Влашићу, а учествовали су представници писаних, електронски и веб медија из цијеле БиХ, те стручњаци из области посвећених дјеци и одбрани њихових права као што су психолози, социјални радници, педагози.
Конференција је почела уводним говорима Драгана Мочевића, испред организатора и Неле Качмарчик, представником УНИЦЕФ.
Настављено је дискусијом на којој је представљен Новинарски водич кроз друштвену заштиту и инклузију дјеце.
Водич је представио Раденко Удовичић из Медијских иницијатива, а у њему су представљене најугроженије категорије дјеце: дјеца из сиромашних породица, ромска дјеца, дјеца са онеспособљеним и посебним потребама, дјеца без родитеља и родитељског старања, дјеца која живе у руралним срединама, дјеца жртве трговине, злостављања и израбљивања. Предложени су најефикаснији начини рјешавања проблема и понуђене теме којима би требало посветити више медијске пажње, како би права дјеце била што боље испоштована, а назначено је како су медији само карика између дјеце и институција које су намијењене дјеци.
Вођена је дискусија о најрањивијим категоријама дјеце уз презентацију Александре Арсенијевић- Пухало, координаторице пројекта ″Јачање капацитета одјела за права дјетета, (Save the children Norway и Омбудсман БиХ).
Награде новинарима
Одржана је и додјела награда за најбољи новинарски рад који промовише права дјетета.
Награде за промовисање дјечијих права добили су БХ радио, РТРС, Независне новине, односно новинари тих медија Мирсад Бајатовић, Татјана Миздрак и Никола Марић.
Други дан
Сљедећег дана конференције учесници су дисктовали о инклузивном образовању уз презентацију проф. Др Лејле Кафеџић са Филозофског факултета Сарајево.
На овој дискусији расправљало се о разним прихватљивим и неприхватљивим терминима који се користе у медијима приликом извјештавања о дјеци.
И на завршној дискусуји представљени су неки од случајева кршења дјечијих права у презентацији Аиде Омерагић, УГ Медика Зеница, а Бојан Арула из Центра за социјални рад Бања Лука, поново се осврнуо на немогућност адекватне помоћи одређеним угроженим категоријама дјеце, због неефиксности досадашње праксе наших државних институција, те указао на битност свијести цјелокупног друштва о проблемима маргинализованих категорија.
