Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. и Институт за савремену историју из Београда организоваће 24. јуна 2011. године Прву међународну конференције о Јадовну 1941. године
Предвиђа се излагање 12 радова из више области: историје, социјалне психиологије, форензике, легислативе, разматрање килтуролошких аспеката, преглед свједочења, као и представљање рада удружења ”Јадовно 1941”.
Резиме радова (до 3600 знакова) треба доставити најкасније до 15. фебруара 2011. године на енглеском, српском, хрватском или словеначком језику, саопштено је из удружења.
Крајњи рок за пријем интегралних радова је 31. март 2011. године. Рад може да има до 10 страница и потребно га је доставити у електронској форми на формату А4 (фонт 12) . Прихваћени радови биће објављени у зборнику који ће бити штампан пред одржавање конференције. Учесницима ће бити обезбјеђено симултано превођење са српског језика на енглески и обратно.
Госпићка група логора (Госпић, Јадовно, Паг), формирана је од стране хрватског државног органа – полицијске управе. У овај први ликвидациони центар Независне Државе Хрватске (1941–1945) допремани су Срби и Јевреји са читавог њеног простора, ради физичког уништења. Ови логори нису имали одредницу “радни”. Били су искључиво у функцији уништења. Овај систем логора и стратишта, формиран на самом почетку постојања НДХ, прије било каквог оружаног отпора, представља почетак планираног, озакоњеног и спроведеног геноцида над српским народом и холокауста.
Јадовно је претеча јасеновачког система концентрационих и логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације II италијанске окупационе зоне, крајем августа 1941, подразумиjевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција италијанске власти, извjестан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.
На подручју комплекса усташких логора Јадовно, у року само 132 дана његовог постојања, на разне начине побијено је 40.123 Срба, Јевреја, и осталих “непоћудних елемената”. Побијене жртве бачене су у велебитске крашке јаме, море подвелебитског канала или су затрпане камењем на острву Пагу.
Седамдесет година након злочина, Јадовинска стратишта су неистражена а тијела жртава и даље леже на дну отворених или забетонираних крашких јама. Путеви до стратишта су зарасли и необиљежени а сва спомен обиљежја су уништена.
Никада до сада, на тему Јадовна није одржана ни једна конференција или округли сто.
На првом научном скупу посвећеном Јадовну 1941., предвиђа се излагање судионика из Израела, Италије, САД, Јапана, Словеније, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине.
