U Danskoj prosječna zarada dostiže oko
tri hiljade evra, a dažbine na plate na koje se oni žale iz sveg glasa su 50 odsto.
Danci s ponosom ističu da je poljoprivredno
prehrambeni sektor jedan od najvažnijih. U njemu je zaposleno 140.000 ljudi, a izvozom
ovih proizvoda godišnje zarade 14 milijardi evra što je svega desetak odsto ukupnog
izvoza. Ipak, poljoprivreda čini samo tri odsto njihovog BDP-a.
Uprkos ovdašnjem uvreženom mišljenju
da danska država finansijski obilno pomaže poljoprivredu to nije tačno. Štaviše
u njihovom budžetu nije predviđena ni jedna jedina kruna za to. Na novac mogu da
računaju samo iz budžeta EU i to je oko 700 miliona evra godišnje.
– Mi smo, vjerovatno, jedina zemlja koja
je protiv agrarnih plaćanja iz bilo kog budžeta, već smo za konkurenciju. Direktna
plaćanja po hektaru samo nepotrebno podižu vrijednost zemljišta – kaže Rene Kristiansen,
predsjednik Komiteta za hranu, poljoprivredu i ribarstvo danskog parlamenta.
U ovoj zemlji je obradivo 60 odsto zemlje
ili ukupno 2,5 miliona hektara. Cijena zemljišta je u prosjeku oko 20.000 evra po
hektaru, a prosječni posed je 65 hektara.
Iako kažu da njihovih 5,5 miliona stanovnika
hrani čak 15 miliona ljudi to zapravo čini samo 40.000 farmera. Smanjenje broja
onih koji se bave poljoprivredom nije ni njih zaobišlo, jer su 1970. godine imali
140.000 farmi. U međuvremenu i veličina posjeda se utrostručila.
Interesantno je da samo 10.000 farmera
čine oni koji se računaju da rade ovaj posao sa punim radnim vremenom, a da su ostali
ono što bi mi rekli vikend zemljoradnici. A na pitanje šta se to u poljoprivredi
može raditi samo dva dana u nedjelji odgovaraju da su to ratarstvo ili organska
poljoprivreda. Na obrazovanje se puno polaže pa tako baš svi farmeri završe poljoprivrednu
školu.
Farmer se u Danskoj ne postaje nasljeđivanjem
posjeda, već preuzimanjem farme još za života roditelja. Država visokim porezima
na nasleđivanje posjeda praktično prinuđava nasljednike da farmu kupe od roditelja
uzimajući kredit na 30 godina. U ovoj zemlji poljoprivrednike kreditiraju specijalizovane
kreditno štedne zadruge kod kojih je kamata na kratkoročne zajmove oko 2,5, a na
dugoročne četiri odsto. Kriza je i kod njih u ovoj oblasti uzela danak pa se žale
da teže dolaze do obrtnog kapitala. Danska je referendumom izabrala da ostane vjerna
svojoj moneti kruni što je imalo svoju cijenu, jer se farmeri žale da im je zaduživanje
u švajcarskom franku – pojelo zaradu.
Koji je najvažniji danski poljoprivredni
proizvod? Svinja. Godišnje proizvedu 25 miliona tovljenika, a prodaju je na svim
kontinentima. Trenutna otkupna cijena koju dobije farmer je 1,66 evra po kilogramu.
Podsjećanja radi Kneževina Srbija je
prije 150 godina svinjama snabdijevala veliku Austrougarsku, a danas utovimo tek
3,5 milion tovljenika i postali smo uvoznici ovog mesa.
Cjelokupna proizvodnja ili tačnije
90 odsto svinja u ovoj zemlji zakolje se u jednoj jedinoj klanici „Danskoj kruni”.
Pitanje monopola se ne postavlja ni u ovom slučaju, kao i kod praktično jedine mljekare
„Alefud”, jer se svi prerađivači striktno pridržavaju regulative EU u ovoj oblasti.
Udruženja farmera ili nama bliže rečeno
zadruge veoma su jake u ovoj zemlji. Na primer, vlasnik pomenute klanice je zadruga
koja postoji već 125 godina, a njeni članovi su 9.000 farmera. Princip odlučivanja
od koga se ne odstupa je jedan farmer jedan glas, bez obzira na to da li on godišnje
proizvede 3.000 tovljenika ili 100.000.
Vlasnici kompletne prehrambene industrije
u Danskoj su farmeri preko svojih kooperativa. Po istom principu radi i njihova
savjetodavna poljoprivredna služba koja se izdržava od prodaje kompjuterskih programa
i drugih usluga istim tim farmerima. Na taj način godišnje „obrnu” čak 80 miliona
evra.
Danska je i svjetski lider u proizvodnji
krzna od vizona i godišnje na taj način zarade čak milijardu evra.
(Politika)
