Није турцизам али термин буџетлије, некако се просто савршено уклопи у архетип српског душманина – Турака Османлија. И тачно је тако. И ништа се промијенило није. И даље нам о глави раде дахије, што се сада буџетлијама зову.
Ко су буџетлије? Сви они који плату примају од државе. По правилу та плата је висока, невезана за квалитет рада и вријеме проведено на послу. По правилу ти људи се фино облаче, опеглани, изгланцани, вазда чисте руке. Љети их хлади клима, зими гузице наслоне на вруће радијаторе. Редовно иду на годишње одморе, па им тако стижу и плате – редовно. Редовно им плате нису једини извор прихода – њима се редовно носи и шаком и капом. Некада су то поклони али кажу не воле поклоне, боље им је носити суве паре – што јес’ јес’ свима нам је једноставније тако. Мало или нимало ризикују. Возе службене аутомобиле који по правилу кратко живе, јер се буџетлије на њима по правилу иживљавају и растурају их. Не улажу ништа своје у свој посао. Ту су најчешће присутни само тијелом, јер већ сам рекао, али да се поновим – код њих на послу, зими је топло, а љети је хладно. Много их је, накотило се тога јер сваки наш родитељ сања да му дијете буде буџетлија. Не треба замјерити људима – живот је лијеп кад си буџетлија. Њихов је став јасан – само будала није буџетлија, само фукара није нашла шему, није одрадила комбинацију, није потегла везу да се убаци у неку канцеларију што је зими топла а љети у њој клима туче. А како другачије?
Наша је држава у расулу а најпожељнији је послодавац. Како? Једноставно, нездраво и нелогично. Кад уђеш у неку нормалну државу тачно видиш гдје држава троши паре и зашто тај народ плаћа порезе. Ето, пређимо само Саву и одмах те у очи убоду они путеви, сигнализација, јавни медијски сервис, они прилази фирмама, обрађена поља. Кад пређеш у Словенију – ефекат исти само пута 2. Аустрија, опет исти фазон – само пута 3. Њемачка исто тако. Швацарска… нисам био али причали ми људи да тамо у свакој недођији, ђе нема жива човјека има веце и у вецеу увијек имаш топао радијатор, чист и мирисан ваздух, течни сапун, папир. Код нас буџетлије вазда закључавају своје вецее, неће ни да серу и пишају у исту рупу са сиротињом рајом. Мене то матеремимоје1955 – вријеђа. Требало би све да нас вријеђа кад у државним установама наиђемо на закључана врата од вецеа, пиздаиматеринадаимпиздаматерина она буџетлијска – тешко им одржават хигијену!?
Елем, ко што рече пјесник – ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице ал је рада сиротиња раја, која глоба давати не може. И тачно је тако. И ништа се промијенило није. И шта сад?
Ваља нам одрадити двије ствари. Под један формулисати захтјеве и под два пронаћи одговарајући начин да се ти захтјеви објаве и објелодане. Ево три брзопотезна захтјева:
1. Реформа државне управе која ће подразумијевати смањење издатака за једну трећину. Реформу спровести за годину дана. Смањити плате редом свима а највише онима који добијају преко 2000 марака.
2. Вршити континуирану едукацију запослених. Све то радити изван прописаног радног времена и на лични трошак буџетлија. Неписменост се не смије толерисати. Свјетски језици се морају знати, технике и методе рјешавања конфликтних ситуација свако од буџетлија мора имати у малом прсту (немој да ми се бечиш и ишчуђаваш, немој тек тако да ме се ратосиљаш и да ме шаљеш у другу канцеларију или да ми кукаш како имаш превише посла).
3. Смањивати број запослених. Не смију се сударати гузицама и сметати једни другима по канцеларијама. Коме едукација не иде како треба, коме је скупо плаћати курсеве кинеског и мандаринског, ко не ставља размак послије зареза и не слуша на часовима пословне коресподенције, коме сметају провјере знања послије радног времена, ко касни на посао, на кога се недаомудрагиБог пожали сиротиња раја – има да добије десет казнених поена и да му се плата смањи на минималац, па ћемо онда лако договорити споразумни раскид уговора о раду. Нека се брате запосли у канцеларији код ових наших дрвосјеча и нека њима тражи ликвидно тржиште по Италији или Словенији. Нека ради на проценат, нека се обогати за годину дана.
Лако је овај списак захтјева проширити и заокружити на једно десет комада, него да видим шта нам ваља чинити да ми ове захтјеве наметнемо и да се на њима озбиљно ради. Како би требала да изгледа ова наша буна против дахија буџетлија. Буџетлије се не смију ујединити. Ако се уједине нема те силе која ће смањити њи’ове плате и бенефиције, нема те силе која ће зауставити ово наше пропадање. Ваља их све заједно прво добро препаст, па након тога дјеловати селективно – тамо гдје су најбахатији, најнеодговорнији, тамо гдје се највише расипају, тамо гдје нам највише о глави раде. Дакле, идемо редом:
1. Пјесник рече: Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава, уста раја ко из земље трава, у градове саћераше Турке. Нема друге, ваља да се једног лијепог и суначаног поднева, дигне кука и мотика, сељак и радница, брицо и фризерка, студент и пензионерка, трговац и конобарица, зидар и пекар, непријављен и пријављен, незапослен и запослен и да се улазна врата буџетлијама заблокирају на један сат. Није тешко пред добар дио њихових тешких, великих и скоро реновираних врата наћерат по један трактор или камион. Није ваљда тешко сакупит по максимално 50 људи који ће им пред врата истрест нешто ђубрета, трулих јабука и исклијалог кромпира, отпадног жељеза и папира, покварених јаја и млијека. Те људе лијепо снимити и наћерати новинаре да само такве прилоге шаљу ТВ и радијским станицама. Свака екипа да буде наоружана са по тробојком, једним те истим транспарентом и ракијом да почасте редаре и полицију. Дати им оних 10 захтјева на листу папира и све обуставити брзо – вратити се након сат времена кући, у кафану или у погон на пос’о.
2. Нема представника, нема преговарача, нема вођа. Само маса незадовољних, маса сиротиње раје која је видно спремна дахијама буџетлијама је.ат матер. Ако би се ово одрадило нашироко и по цијелој Српској а максимално достајанствено и тек са по неким ситним инцидентом – дошло би свима њима из гузице у главу. И кнезовима и Турцима изјелицама. И властима и буџетлијама.
3. Ваља сачекат одговор. Ваља кнезове пробудит. Дати им мјесец дана да се покрену. Ако се не покрену, ајмојовонаново.
П. С. Да не буде забуне – не треба само ударит по буџетлијама. Али по њима треба сигурно.
