Није страшан, али ни потпуно комичан. Уопште није начисто, коме треба овакав жанр? У основи тинејџерска комедија, али са исувише озбиљним интервалима на мотив о серијским убицама.
Дјевојка жели свој живот посветити раду у ФБИ, тј. проналажењу те врсте злочинаца. Док, уствари, користи њихове методе да би до тог циља дошла. Мисли се на пословне тајне убица на н-ту.
Занимљиво је за промјену погледати овакав филм. Особито његов почетак, у којем је везана у стану серијског убице; гдје је довела дадиља, која је иначе била љубавница њеног будућег професора.
Препун америчких пошалица на рачун свог школства, али и елемената које га учвршћују. Као и читаву земљу. Претоварен појашњавањем обрта у радњи, јер се очигледно тимови продуцената и психолога брину, да их и најглупљи дио америчке омладине схвати: Откуд сад да она одједном ради, нешто што није до сада? Ко је њој сад овај, а ко онај?
Уз такво потцјењивање, вријеђа интелигенцију посматрача. Али не претјерано, јер се сваком врло јасно даје до знања, која је циљна група. Узмите број на шалтеру, па станите у ред. Ово је други наставак на чекању.
(Редитељ: Морган Џ. Фримен; Улоге: Мила Кунис, Вилијам Шетнер, Жерант Вин Дејвис)
