Сврха нешто дужег наслова је да „на прву“ изазове реакцију поштованог читаоца Фронтала. Наиме, уколико би се провело релевантно истраживање у Бања Луци било би веома интересантно сазнати колико је наших суграђана упознато са постојањем и дјеловањем Савјета за климатске промјене, органа који је дио Одсјека за развој, европске интеграције и инвестиције у Административној служби Града Бања Лука (питање је и колико је Бањалучана упознато са постојањем и активностима овог Одсјека).
Какогод, били ви упознати или не са овим Савјетом, он постоји већ неколико година. Тачније, још од 2009. године. Његово постојање и финансирање експлицитно је предвиђено буџетима Града из 2011. и 2012.године.
Буџетом из 2011. за рад Савјета за климатске промјене издвојено је 85.000 КМ (расходи по основу коришћења роба и услуга), односно 35.000 КМ на име грантова (грантови подршке непрофитним субјектима у земљи). У расходе по основу коришћења роба и услуга били су убројани расходи по основу путовања и смјештаја – 36.000 КМ, расходи за услуге информисања и медија – 9.000 КМ (у шта ли су утрошена ова средства, будући да 99,9% Бањолучана вјероватно никад није чуло ништа о овом Савјету), као и расходи за бруто накнаде за рад ван радног односа – 40.000 КМ.
Дакле, цјењени чланови Савјета за климатске промјене примају накнаде за рад ван радног односа. С обзиром да је транспарентност и иначе одлика Административне службе Града Бања Лука, није могуће путем интернета сазнати колико то чланова има Савјет. Али, на страници може се сазнати да исти чине „експерти и радници градске администрације разних профила“. Из овога је јасно шта значи „рад ван радног односа“ – градски службеници, поред редовне плате, добијају и овај хонорар од 40.000 КМ за бављење климом и климатским промјенама.
Али, поставља се питање, ко су ти експерти, које су им референце, који су им то успјеси у раду дали кредибилитет како би могли да се посвете тако важном послу као што је борба против климатских промјена (узгред буди речено, сигурно да Бања Лука, са својим импозантним индустријским капацитетима, свакако јесте један од главних загађивача околине у овом дијелу Европе, те је и то један од разлога зашто нам је један овакав савјет неопходан). На интернету може једино да се сазна да је предсједник овог Савеза извјесни господин Славиша Јелисић који је, гле чуда, у октобру 2009. године добио сертификат за енергетску контролу и инспекцију у зградарству, и то од међународне организације за енергетску ефикасност ENSI (Energy Saving International). Иначе, референце ове организације, како поносно истичу у самом ЕНСИ-ју на својој веб страници, везане су за пројекте у 27 држава, почев од Киргистана, преко Албаније па до Казахстана.
Према томе, господин Јелисић је у октобру мјесецу 2009. године добио сертификат ове кредибилне организације и то је било и више но довољно да истог момента, будући да је то вријеме формирања Савјета за климатске промјене Бање Луке, буде проглашен и за експерта, али и за предсједника тог Савјета. Дакле, битно да смо сазнали да је стручност и експертиза у вези овог Савјета на мјесту.
Сви ови стручни моменти, као и очигледна, осјетљива, опипљива и јасно уочљива корист коју Бања Лука има од рада овог Савјета, као и његови импозантни резултати у процесу смањења емитовања штетних гасова на глобалном нивоу, утицали су на то да су у буџету Града за 2012. годину повећана средства предвиђена за Савјет за климатске промјене, иако је буџет Града за 2012. мањи у односу на претходну годину. Али, нема везе, уштедило се на неким мање значајним ставкама. Рецимо, на помоћи жртвама породичног насиља и ментално обољелима. Њима је 2011. године било осигурано 60.000 КМ из буџета Града, док им је овогодишњим буџетом та помоћ смањена за 8.000 КМ.
Дакле, овогодишњим буџетом Савјету за климатске промјене додјељено је 110.000 КМ на име расхода по основу коришћења роба и услуга, што је за 25.000 КМ више него за прошлу годину, односно представља повећање буџета овог органа за скоро 30% у року од само годину дана и при укупном смањењу буџета у односу на прошлу годину. У овогодишњем буџету појављује се ставка расходи по основу закупа која износи 25.000 КМ. Дакле, мјесечно се за закуп просторија Савјета за климатске промјене плаћа преко 2.000 КМ. То значи да просторије нису обезбјеђене у сједишту Административне службе Града, као нити у било којој другој локацији гдје се налази објекат у власништву Града, чиме би овај трошак био елиминисан. Такође, поново се враћамо на тезу из прошлог текста по којој је цијена издавања пословног простора у Бања Луци пала до минимума, те да је данас могуће наћи и објекте који се издају за 0 КМ, под условом плаћања режија и одржавања тих објеката. Према томе, било би занимљиво чути објашњење од надлежних на сљедећа питања поводом овога:
-Гдје се налази тај објекат у којем је лоциран Савјет за климатске промјене Бања Лука?
-Чије је власништво?
-Због чега се нису обезбједиле просторије у објекту који је у власништву Града?
-По којој процедури се дошло до избора објекта који мјесечно кошта преко двије хиљаде КМ?
Такође, ове године повећани су расходи за бруто накнаде за рад ван радног односа, и то за седам хиљада КМ, те тако сад у збиру износе 47.000 КМ. Такође, повећани су и грантови непрофитним субјектима за 15.000 КМ, те сад збирно износе 50.000 КМ. Ово сигурно због већих ефеката у раду Савјета.
Иронију на страну, поред већ постављених питања око закупа просторија за Савјет, могу се и требају поставити и сљедећа питања надлежнима:
• Који су то конкретни ефекти Савјета за климатске промјене Бања Лука, односно шта је то Бања Лука конкретно добила за ове двије године како Савјет постоји и за које вријеме су грађани Бање Луке издвојили 280.000 КМ за његово финансирање?
• По којим критеријима су именовани чланови Савјета?
• Колике су им мјесечне накнаде за рад „ван радног односа“?
• Које су им стручне референце и успјешни пројекти?
• На који начин се врши евалуација рада Савјета, као и његових чланова појединачно?
Ово су све питања на која се јасни и конкретни одговори морају дати и прије самог покретања било којег пројекта, поготово ако се исти финансира из јавног буџета, новцем грађана. С обзиром да до сад, очигледно, та питања није имао ко да постави – потребно је то учинити управо у овом временском тренутку. А уколико надлежни не дају одговор – крше елементарно буџетско начело транспарентности.
Урош Симеуновић
