Апсолутно разочарење, пошто захваљјујући наслову и трејлерима очекујете барем нешто надреалистично.
У питању је крајње рахитичан начин да се оправда или барем разумије модна индустрија. Као филм који треба да нам приближи женску хокејашку лигу, филателисте, чирлидерсице; те то да њима уопште није лако у животу. Како се труде, наилазе на предрасуде, и тако то.
Једино изненађење је љепота госпојице Ане Хатавеј. Просто је смијешно, односно прозриво до колутања очима, што јој у филму говоре како је дебела и тако то. Постаје друга лична помоћница (секретарица), госпоје која уређује Ранвеј (Модна писта) магазин. Ту је завршила разочаравши родитеље пошто је напустила права и завршила новинарство, да би данас била само секретарица поменуте. И то врло кучкасте и садистички расположене госпође у годинама.
Филм прати њен постепени преображај, у смислу “узима те тај свијет полако”. Прво је потпуно незаинтересована за тај миље, носи наглашено демоде џемпере (какве лично не би погледала без смијеха) и “дебела је”, да би ускоро почела да носи одјећу вишеструко скупљу од крије стана у којем станује са момком. Иначе запосленим као конобар, док му не излети нешто боље.
Разочара читаву своју дотадашњу екипу другара, чак се кресне са љигавим новинаром који јој ода план да се макне њена тлачитељица. Ова остаје толико нетолерантна, да не жели ни саслушати њене вијести. На крају се испоставља да је матора све знала, и маневром који испаљује њеног дугогодишњег сарадника у часопису, остаје и даље на трону.
Послије тога, незнано зашто, наша јуношица схвата да није за тај посао и даје оставку уочи жешћег гламура и прилике за упознавање богатих и моћних.
Па како баш сад, куку ти је нама?
(Редитељ: Дејвид Франкел; Еилин Брош Мек Кена, Лорен Ваисбергер)
