Редакција Фронтала објављује ексклузиван, трагичан монолог радника једне некад велике и успјешне, а данас приватизоване и фирме пред стечајем.
Читаоци Фронтала не могу нити да замисле колико је тешко било само слушати овог дубоко разочараног човјека. Вјероватно из тог разлога домаћи политичари и избјегавају да комуницирају са овим људима: мјесец дана пред изборе домаћим „лидерима“ је сасвим довољно народа за двије године. Било како било, Фронтал за цијело ово вријеме откако постоји није успио да набаци неке друге материјале на образ попут овдашњих политичара и ми још увијек вјерујемо да је сврха свих нас који се бавимо јавним радом да откривамо управо овакве теме и да дајемо простор људима које муче они најтежи, људски проблеми.
Текст смо снимали на телефону, а његова принтана верзија је пред вама. Нисмо хтјели да је мијењамо, јер сматрамо да понекад више каже начин на који комуницирамо од самог формалног предмета комуникације. На текст који је испред вас само додајте још пар тона дубоке резигнације и стећи ћете отприлике реалну слику читаве ове приче.
„Ништа више од бањалучке привреде не ради. Уништен је Инцел, Чајавец растурен, као и Космос. Фруктона растурена. Мљекара исто тако-премјештена у Александровац и без производње. Још се мало чепрка Витаминка, али питање је докле…“
„Све су распродали. Остале су још шуме и Електропривреда. И то ће отићи ускоро. Нема више, болан, пара: не можеш овај сто продати два пута-прод`о си једном, и готово. Сто је сад разваљен…“
„Причам прије неки дан са једним познаником. Он ти је неки директор у „Шумама“. Каже он мени: „спасава нас извоз“. Пукнем, па му рекнем: „је л` ти мислиш да смо ми сви кретени? Извозиш здраву букву у Аустрију, која чува своју шуму. А онда она теби извози-палету. Палету по цијени по којој ти продајеш ту букву. Умјесто да извозимо готов производ, ми извозимо сировину, суво злато. За џаба. А знаш ли ти, роде, колико времена треба дрвету да нарасте? И то ћемо сасјећи, па нек` нам суша онда траје до новембра. Народ је гладан, а сад је и жедан…а све то да би се пет мафијаша обогатило…“
„Све увозимо. Бања Лука је некад производила све од прехрамбених производа. Еј, чоколадно млијеко и воћни јогурт смо правили. А сад све увозимо из Хрватске и Србије. К`o да смо ми будале, па ништа сами не знамо направити. А правили смо све то прије двадесет година…“
„Ово што се нама сад дешава је малтене геноцид. То нико не смије да каже, а баш је тако. Прави геноцид. Уништили су нам привреду, уништавају нас…“.
„Прије пар година нам је док још нисмо били приватизовани дошао Чавић. Знам га отприје, рекнем му-што се правите блесави, покрените ову фирму, дајте да људи једу и живе. Погледао ме к`o да сам клошар неки. Оно, к`o да смо сви ми тамо будале неке…Е, од тад више не гласам ни за кога. Багра ти је то сва иста. Само бојкот на изборима, па нек` влада ко `оће…“
„Болан, и Чавића и Додика и Иванића, сви су исти.
„Жао ми дјетета и све ове дјеце. Мала ми добро учи на економији, пати се дијете, редовно чисти године. Али, шта јој то вриједи? Ја немам везу за владу и државну управу, тамо ће они са приватних факултета који имају двије и по хиљаде марака да дају за годину. Бог те ј***, па они само уплате и пролазе. Јеси ли ти икад чуо да је неко тамо пао испит или не дао Бог обновио годину? А ови што немају паре…не знам. Гдје да се запосли сутра она кад је мафија све уништила? Једино да оде вани, али тамо не признају наше дипломе, и то баш због приватних факултета, па онда не признају ништа…толико учила, па да оде тамо и пере клозете и поново да полаже испите…а опет, шта ће друго?…“
„Знаш, све нешто контам да би најбоље било да нас је бар још једно педесет одсто који смо били у рату-погинуло. И овако гледају да нас склоне, сметамо свима..па да смо то одма` брате…“
(Редакција Фронтала)
