Почиње као нека настрана комбинација. Прије свега избором главног глумца, којег ћемо заувијек памтити као Фрода.
Но, убрзо се све то завршава увиђањем да је ово некакав покушај нове туре братства између САД и ВБ. Ово је нешто као алхемија пинте пива из Господара прстенова, у коју је умочен Јенки на двору краља Артура.
Један кратак курс о феномену фудбалског хулиганства у Енглеској; подешен да буде разумљив у САД. На махове подсјети на један индијски треш филм, гдје исто тако Индијка долази из Америке, па упада у сред племенског рата, за који је везана мужевљевом родбином.
Све у свему, врло јадне конструкције, која опет никако није увјерљиво мотивски изведена, да је ово баш као гледање школског програма.
Шупчић из САД, на почетку бива избачен пред саму Харвардску диплому; због тога што му је неки богати татин син стрпао његову дрогу у ствари. Послије му је дао 10.000$, али му овај наглашава да нијесу имали никакав договор.
За те паре лети у Лондон код сестре, која се удала за изразито заљубљеног локалца, који опет има брата фудбалског навијача. Ово дјелу је на махове као други пол оног филма о хулиганима из Милвола, пошто смо сада са друге стране фронта и ови се маришу за добробит Вест Хем Јунајтеда.
Каталошко приповједање, води нас ка томе да научимо да се не каже сокер већ фудбал, односно да разумијемо те момке који се маришу; те да и у томе има неке љепоте.
Ту љепоту разобличимо и искритикујемо на концу, када долази до епског расплета. Без обзира на то што су прихватили Јенкија (тако га зову), чудним сплетом околности се дознаје да је ишао на састанак у Тајмс. Затим му налазе на лептопу Журнал (то би био дневник по инглишки), који им то све објашњава. Није јасно шта је то проблем, пошто већина навијача код нас у селу, ујутру у рукама има Спортски журнал…
Уз све то имамо и мотив издаје, који почињава један од правовијерних, из чисто педерских разлога. Слабо је избрушен његов карактер, па је јасно да је отишао и јавио противничкој групи навијача, да се у пабу налази “мајор” Зеленоуличара. Оснивач секте, иначе муж Јенкијеве сестре, такође је сазнао да је малац новинар по “мајор предмету” на студијима (олити главном), па је дошао да га упозори. У том долази и мајоров брат, садашњи вођа навијача, па долази до жучне препирке, коју прекида долазак супротног табора.
Спале им паб и мајор добије грлић флаше у врат. Убрзо послије тога, долази до филналног обрачуна; којем се Јенки придружује, без обзира што његова сестра жели да се покупи са стварима и оде у САД. Тамо је једна епска битка завршена на начин да је дошло то недоказно женско, те да би је извукли од злостављања и могућег убиства бебе (чак!), то све главом плати мајоров брат, којег убија вођа навијача са супротне стране; који је давно изгубио свог сина у истој таквој тучи против Зеленоуличара.
Читаво ово еуропско искуство, прави од главног јунака новог човјека, те он пронађе муда да се супротстави татином синчићу са почетка. Дегенерик који му је некада средио избацивање са Харварда, врло га пословно откачиње, шмрчући у купатилу фенси ресторана. Овај сними на траку диктафона његов монолог, и када исти покуша да му је отме, овај га збомба уз зид и затегне га шаком.
И шта је наравоученије овог англосаксонско-братског филма? Навијачи праве мушкарца од тебе. Поготово ако си Амер.
(Редитељ и писац: Лекси Александер; Писци: Дуги Бримзон, Џош Шелов, Лекси Александер)
