Више умјетнички него научнофантастични. Највише због приче.
Режији се не може одрећи ванредан успјех, у стварању атмофере мрачне и кишовите будућности, у вјечном сумраку. Обилује приказима продуцентске умјешаности, кроз огромне рекламе Кока-коле и других произвођача. Који, наравно, преживљавају до тад.
Јасан несразмјер, у техничком напретку свакодневних помагала, и бионичких производа. Роботи су нам једнаки, чак могу имати и осјећања. Инспирисани тим, 6 модела отима свемирски брод. Побије путнике и дође на Земљу, да сазнају лијек за смрт. Рок трајања им је 4 године.
Ангажују истебљивача, који јури одбјегле роботе. Ни налик на Р2Д2 или Ц3П0. Углавном је успјешан, истовремено упадајући у емотивну везу с једном од мета. Она је све вријеме на Земљи, несвјесна да је “репликант”.
Након крвавог обрачуна, истребљивач са репликантском љубом, испред врата налази оригами (фигурицу од папира). Њом истовремено препознајемо косооког полицијског агента, и имамо парадигму људске жеље, за стварањем живих облика из неживог.
Како Ридли касније Паде до црног јастреба, односно: постаде скот?
(Редитељ: Ридли Скот; Улоге: Харисон Форд, Рутгер Хауер)
