Ово је један од ријетких који ми се дао погледати на ТЦМ. Филм који је заиста претрпан аудио-визуелним садржајима, које адекватно прате идејни и семантички.
Да ли је тужна или узнемирујућа, али је сигурно чињеница, да је и “студентска побуна” коју сам ја искусио носи потпуно исте значајке. Младић, иначе ангажован у факултетској веслачкој момчади, бива постепено укључен у студентску буну.
Ту га највише привлаче женске и дружење, али постепено почиње вјеровати у све то. Ту се упознаје са дјевојком у коју се заљубљује. Она убрзо напушта све те активности, будући да је са неким другим у вези. Он добија шаку у главу од свог веслачког колеге, те представљајући то као напад полиције, то му бива надокнађено фелацијом од стране плавуше која тврди да је Џон Ленон волио сисате жене. Каква је она, која награђује хероја.
Убрзо му се враћа његова љубав, али њих двоје добивају лекцију из стварности, пошто наилази група црнаца који му разбијају камеру. Он од тога индивидуално испизди, али убрзо се сви они претварају у милитанте, када национална гарда и полиција упадају и засипају их сузавцем док поредани у кругове пјевају (Ленонову) пјесму “Дајте прилику миру”, лупајући ритам од паркет спортске дворане.
Фабулу је било потпуно излишно препричавати, пошто је филм веома натрпан, као што сам и рекао на почетку. Има ту путно згодних детаља, веома добро приказаног стања те младалачке свијести, додуше преувеличаног и преидеализованог за потребе монументалног споменика том времену. Истини за вољу, снимљено је и више него довољно филмова за то.
Име филма је у филму разјашњено тако да је њихов веслачки тренер изговорио да му је рећи нешто лоше, као рећи да воле јагоде. У стварности, то је рекао декан Херберт Дин о захтевима студената који су се побунили на том универзитету. Да су му њихови захтјеви, као да је већина студената изјавила да воли јагоде.
Главни јунак у филму, без обзира на то, каже свом другу – ја баш волим јагоде.
(Редитељ: Стјуарт Хегман; Писци: Џејмс Кјунен, Израел Хоровиц)
