Добар мафијашки филм, који фолира старост.
Карлито Бриганте је Порториканац, и након дуго времена излази из затвора. Долази у нови свијет, у којем слабо ко зна његову величину негдашњу.
Што не смета, јер је и он промијенио визуру. Одлучује да крене 2. путем, али почетни капитал ипак добије на стари начин. Срећно се извукао, тамо гдје је његов сестрић завршио прекланог врата. Новце улаже у клуб, сањајући да заради 70.000$. Оде на Бахаме, и отвори рентакар.
Све се врти око односа Бриганте – Дејвид Клајнфелд. Његов пријатељ и адвокат, који га је спасио 30годишње робије. Класична прича, са јасним саставцима. Због туђег гријеха, Бриганте бива увучен у злочин. Како је омекшао жељом да постане поштен, прави неке кобне грешке на које је и забораво. А које ће га коштати главе.
Гејл, љубав из младости, носи његово дијете, и он јој даје паре које је сакупио. Даје јој свој сан о Бахамима. Види њу, неостварену балерину и играчицу, како игра у сумрак тропске плаже.
Зато што Паћино, и још пар њих (Шон Пен), и данас пију воде у индустрији; затомљен је чест осјећај да гледате филм на ТЦМ-у.
(Редитељ: Брајан де Палма; Улоге: Ал Паћино, Шон Пен, Пенелопа Ен Милер)
