Обама је изгубио посао у Америци. Приходи су пали, а расходи сваким даном све већи. Америчко тржиште рада презасићено је, и човјеку нема друге него пут под ноге, па у Кину. И то у Шен-Зен, на југ. Није му ту лоше. Већ седам година живи и ради ту Обама и зарађује хљеб наш свагдашњи.
Пише: Милко Грмуша
Није у питању ни сајенсфикшн, ни Клеопатра, ни Милан Тарот. Марк Обама Ндесанђо, полубрат америчког предсједника Барака Обаме, заиста је прије седам година изгубио посао у родној груди, и потом се запутио право у Шен-Зен. Када је стигао, Сједињене Државе су биле неприкосновена свјетска економија бр.1, док се Кина стидљиво пробијала у Топ 5. Циници би рекли да Обаме заиста умију да донесу промјене. Данас је Кина на чврстом трећем мјесту водећих економија на свијету, и једина је супер-сила која и у годинама тешке привредне рецесије биљежи раст бруто друштвеног производа. Процјењује се да ће најмногољуднија земља на свијету најкасније за тридесетак година да претекне не само Јапан, него и САД, чиме ће се етаболирати као водећа свјетска сила. Машала.
Данас је Кина на чврстом трећем мјесту водећих економија на свијету
Очигледна економска експанзија, сасвим природно, допринијела је и да се сфера политичког утицаја Кине са регионалних прошири на глобалне димензије, па се тако данас осјети снажан утицај ове земље на већини континената: Ангола, Гвинеја, Судан или Венецуела;само су неке од држава у којима постоји изузетно снажан кинески утицај. Погађате – првенствено због снажног економског интереса, јер су кинеској брзорастућој привреди неопходне сировине из ових земаља. Сем тога, није ни потребно посебно наглашавати колико је важна позиција Кине у вези нуклеарних програма Сјеверне Кореје и Ирана. Не само због чињенице да је она стална чланица Савјета безбједности, него и због поприлично отворених комуникационих веза кинеског политичког естаблишмента са овим државама. Такође, Кина полако али сигурно рјешава територијалне несугласице са својим најзначајнијим комшијама, Русијом и Јапаном. Политичка релаксација ових односа такође је утемељена у економији. Кина и Русија већ годинама имају изузетно успјешну привредну сарадњу, а све је фреквентнија и идеја о формалном увезивању економија Бразила, Русије, Индије и Кине (БРИК), у чему је улога Кине од суштинског значаја.
Обама је први предсједник Сједињених Држава који долази у посјету Кини већ у првој години свог мандата
Све ове чињенице веома су добро познате спољнополитичким савјетницима Барака Обаме. Борба против тероризма и климатске промјене, свакако су неке од тема са којима ће разговарати са кинеским предсједником Ху Ђинтаом, али сасвим је јасно да ће економија бити у фокусу. Иначе, Обама је први предсједник Сједињених Држава који долази у посјету Кини већ у првој години свог мандата. Такође, Обама је први предсједник САД који је потрошио неколико седмица са својим савјетницима на припрему својих говора и обраћања у Кини, опрезно анализирајући да му се у макар и неформалном ћаскању са комунистичким владарима Кине, не отме нешто што би могло наљутити домаћине. Нпр. помињање најновије књиге вјежби за правилно дисање Далај ламе… Прошла су времена кад су амерички предсједници држали лекције Кинезима о демократији и људским правима, а просјечан Американац добар дио свог животног стандарда дуговао екстремној штедњи кинеског пролетера.
Рачуни полако али сигурно долазе на наплату, и Обами ће требати много више од отрцаних маркетиншких фраза да увјери кинеске званичнике да ће САД успјети да сервисирају дугове који премашују 800 милијарди долара (без камата), али и да измоли нове кредите које је већ укалкулисао као дио свог укупног финансијског пакета за опоравак америчке привреде и излазак из рецесије. Без кинеских кредита Обама не би могао ни да сања о спашавању Џенерал Моторса и Крајслера, па је, како исправно поентира његов савјетник Џефри Бадер, “много паметније говорити о Америци као земљи толеранције, него упирати прстом на Кину”.
Без кинеских кредита Обама не би могао ни да сања о спашавању Џенерал Моторса и Крајслера
Дакле, ситуација је таква да комунистичка држава, данас спасава симбол модерног капитализма. Ортодоксни републиканци вјероватно ових дана на приватним сједељкама разглабају о срећнијим временима, када су амерички предсједници били културолошке иконе за остатак свијета, а Мао је мачем и огњем проводио своју “културну револуцију” и немилосрдно се разрачунавао са својим опонентима.
Данас Обама врши бројне социјалне реформе у Америци (“a лa Лењин”, како га оптужују конзервативци), а Јао Минг лупа банане америчким професионалцима од Лос Анђелеса до Њујорка. Циници са почетка овог текста могли би још и рећи да је Обама отишао у Пекинг по идеолошке инструкције. Сами Кинези већ су се досјетили – непосредно пред долазак америчког предсједника нашли су му нови надимак.
Обамао.

