БЕОГРАД – Писцу Владиславу Бајцу данас је у Библиотеци града Београда уручено признање „Кочићево перо” за књигу „Хамам Балканија” коју је објавила издавачка кућа „Архипелаг”.
Награду коју додjељује Задужбина „Петар Кочић” из Бањe Луке, Владиславу Бајцу уручио је министар културе Србије Небојша Брадић, који је том приликом рекао да Бајац у својој књизи пише о историји, али не да би се бавио њом, већ да би је сагледао из свог угла.
Према његовим ријечима, угао сагледавања историје у роману Владислава Бајца је важан и за сагледавање нашег времена.
„Награда ‘Кочићево перо’ заокружује дело Владислава Бајца, чије дело упућује на смисао и идентитет времена о коме пише и повезује наше културе”, рекао је Брадић.
Директор Задужбине „Петар Кочић” Никола Вуколић рекао је да се „Кочићево перо” додјељује писцима који својим дјелима настављају љепоту Кочићевић ријечи и дубину мисли.
Према његовим ријечима, књиге које конкуришу за ово признање нису тематски нити жанровски ограничене, а награда се додјељује већ 15 година.
Одлуку о лауреату једногласно је донио жири у саставу: Никола Страјнић, Младен Весковић и Никола Вуколић.
Владислав Бајац рекао је да му је испитивање и непознавање самог себе велики подстрек да пише, а да човјек ниједну одлуку не доноси без дилеме и да је управо та дилема највећи подстрек да човек размишља о себи.
„Ја имам тенденцију да у својим делима повезујем неповезиво, а то је немогуће без ризика од неуспеха. Ипак, тај ризик, вам омогућава да када успете у томе, успех буде још већи”, рекао је он.
Роман „Хамам Балканија” објављен је до сада у четири издања у Србији.
Поред домаћих књижевних награда „Исидора Секулић” и „Хит Либер”, роман је награђен и престижном међународном књижевном наградом „Балканика” за најбољу књигу објављену на неком од језика Балкана у 2007. и 2008.
Роман Владислава Бајца појавио се у Бугарској и Хрватској, а до краја ове године биће објављен и у Грчкој, Македонији, Турској, Албанији и Норвешкој, најављено је из „Архипелага”.
Књижевна награда „Кочићево перо” додјељује се четири пута годишње писцима који настављају „причавину и учевину” књижевника Петра Кочића (1877-1916) и на себи својствен начин слиједе љепоту Кочићеве ријечи.
