Прилично добар кримић. Ништа посебно, ништа ново, али веома добро одглумљено, снимљено и (што је најбитније) сценарија који је заиста редакторски пречешљан.
Рупе су сведене на минимум, односно готово да их и нема, што је основа сваког доброг кримића. Фотографија је одлична, а поготово истрајава на природним љепотама Аљаске, гдје се радња и дешава.
У граду Најтмут, свјетску престоницу пецања рибе лист (односно неке сјеверноатланско-сјевернопацифичке врсте по имену Hippoglossus hippoglossus – на енглеском познате као halibut), долазе два чувена детектива из Лос Анђелеса. О главном и вођи међу њима сазнајемо све успут до станице, будући да је локална млада детективка његов велики фан. Чак је радила дипломски на тему његове фактичке истраге.
У питању је убиство 17огодишње дјевојке, која је претучена до смрти. Два полицајца из великог града су ту, да би се склонили од гужве, коју везано за њих прави унутрашња контрола. Млађи је наумио да се нагоди, што ће значити пакао за старијег, којем ће пропасти сви случајеви на којима је радио, будући да је једном подметнуо доказ у случају убице и силоватеља дјечака.
Старији, којег тумачи Ал Паћино, врло интелигентно навуче убицу да се појави у кући гдје су нашли торбу, тако што је медијима рекао да траже торбу, а већ је имао. Како то обично бива, један неспретни у засједи укључи мегафон и бјегунац то схвати. Испод куће постоји канал који води до обале, и туда је побјегао осумњичени. Убрзо се испоставља да је осумњичени прави човјек, када у магли која се ствара, погоди баш полицајца који је упрскао сачекушу мегафоном.
Затим, у несретном сплету околности, легендарни детектив убије свог партнера. У тренутку се одлучује да то прикачи убици, и полако се упетљава у клупко, које ће на крају завршити и његовом смрћу.
Но, убрзо га позива стварни убица, и говори му да је и код њега дошло до несрећног случаја, приморавајући га да сарађује са њим. Чак му детаљно описује како се десило убиство, али не желећи да му каже најбитније детаље. На крају, без обзира што му је релативно вјешто спремио замку, испоставља се да је убица открио пиштољ који му је подметнуо и да га је подметнуо момку убијене. У великој муци да сву ту конструкцију задржи на ногама, детектив ипак не успјева, и на крају све што тражи за спас праведности сценарија је аудио касета. коју је направио његов уцјењивач.
Ипак, уцјењивачу није доста и он намјерава да убије и младу детективицу, пошто је иста прокљувила да нешто са истрагом није у реду, будући да је нашла чауру од Валтера 9мм, за коју из свог дипломског поуздано зна, да је резервно оружје њеног узора. Ролмодел, са друге стране, намјерава да посјети стан убице и убије га, кад већ не може да исправи све што је исти засрао, али тамо налази писма која овај треба дати детективици. Стиже таман када је овај онесвијестио, али није стигао да је увеже.
У пуцњави и сарадњи њих двоје, страда и убица и детектив. Њој је искрено жао, и убијеђена је да није хтио убити партнера; али је он спречава да баци нађену чахуру у море, олити океан. Немој изгубити свој пут, каже јој он. И она, након његовог издахнућа, враћа чахуру на њено мјесто.
Иначе, кроз читав филм главни јунак не спава; односно испадају му флешбекови и халуцинације пред очи. Његов мртви партнер, иста таква дјевојка, убица и остатак свијета.
(Редитељ: Кристофер Нолан; Писци: Хилари Сеиц, Николај Фробениус, Ерик Скјолдбјарџи)
