Може се рећи да је ово један редован криминални трилерчић, какви се иначе снимају једном годишње најмање. Да народ има шта гледати, и глумци имају од чега живјети.
Пристојна глумачка постава, чак и за филмове који би да хватају само на имена. Овај није ограничен само на то, мада и није далеко. И прднути и стиснути.
Мирног породичног човјека, у возу упозна лијепа жена са дирљивом причом. Њих у сексу ухвате мафијаши, и он пристане да плати, само да не кажу његовој жени. Након тога поново га зову, и траже много већи новац. Он унајмљује црнца из своје фирме, бившег робијаша, не би ли му он помогао. Но, и самоувјерени црнац гине.
Уцјењивачи су предобри.
Њихов вођа, Францушчић, способан је чак да му дође у кућу и пије чај са његовом женом, представљајући му се као пословни партнер. Приморан је да им да паре које је заједно са женом штедио за кћеркину школарину.
Након тога, поново у возу види своју бившу љубу, која му је рекла како је абортирала. Сада она има другог човјека. Прати их, и након што се растану, он је спази са Францушчићем. У драматичној и акционој гурњави, он их успије ухватити на дјелу, али сви гину. Укључујући и наивну жртву те сексуалне навлакуше.
Породични човјек се вади из гована, узимајући паре које је страдала жртва донијела да помогне жени у коју се заљубио. Ипак не пролази потпуно глатко, тако да га у фирми хватају за проневјеру новца. Он то послије одрађује друштвено корисним радом у затвору. Тамо, крајње драматично, прочита своју животну причу у једној од свески за писмени рад.
Упућен њом, оде до вешернице гдје испада да је Францушчић жив. И каже да ће му упропастити живот. Рву се, и онда породичњак каже: Намјерно сам изабрао овај затвор. Дакле, хтио је да га убије, сунце му јебем способно.
Рођак оног унамјљеног црње је испектор. Он га провали, поготово што је Френчи убијен затворским приручним ножем, који је његов рођо носио за срећу. Али, како то обично бива у филмовима ове врсте – пушта га радо да се извуче.
(Редитељ: Мајкл Хафстром; Писци: Стјуарт Бити, Џејмс Сигел)
