Наслов је на мандаринском, а Kung Fu Hustle је енглеска иначица. Ово говорим, зато што сам, и поред тога што се не укључих на почетку, био крајње изненађен филмом. Једна од квалитетнијих зајебанција ове продукције коју сам икада гледао. Кунг-фу (тј. Шаолински) фудбалери су готово мала маца за ово.
Како је једно од главних надахнућа за Матрикс управо школа кунг-фу филмова из Хонг-конга, овај филм је достојно дао инспирацију за нове Кил Билове и сличне сплачинасте пародије, које се праве да су озбиљне.
Кинези су заиста опаљени мокром врећом риже у вугла. Нема овдје говора о неком објективном оцјењивању режије, сценарија или глуме; пошто сама концепција ово све чини крајње умоболним. Само, и то је тај разлог за необјективитет, што су у питању најпозитивнији могући импулси који се могу добити из неразумијевања друге културе.
Овај филм је толико другачији од свега што би снимиле филмске продукције способне да дају иоле пристојне специјалне ефекте, који се овдје користе немилице и то у прилично богатој варијанти. Они, истини за вољу, у веома великом броју случајева нијесу ни близу увјерљивим; но обзиром на крајње кинески наивну поетику овог и сличних остварења, они немају онај осјећај јефтиности какав дају амерички покушаји да се направе спектакли са недовољно новца.
Филм свакако за гледање.
(Редитељ и писац: Стивен Чоу; Писац: Ксин Хуо, Чен Мен Кунг, Кан Ченг Зенг)
