СКОПЉЕ/АТИНА – Међународни посредник УН у спору између Скопља и Атине у вези са именом "Македонија" Метју Нимиц затражио је од обје стране да му током ове недеље доставе своја мишљења у вези са приједлогом да се некада најјужнија југословенска република убудуће зове "Република Сјеверна Македонија" или скраћено "Сјеверна Македонија".
Током викенда обје стране анализирале су Нимицов приједлог, а већ сутра (18. августа), према најавама, он би требало да се састане са грчким преговарачем Адамандиосом Василакисом и чује став Атине. Са македонским преговарачем Зораном Јолевским састаће се касније, чека се термин.
Медијатор Нимиц је, покушавајући да убиједи обје стране да нађу компромис за спор дуг 17 година, Скопље и Атину посјетио почетком јула.
Према штурим информацијама, које су се тада појавиле у јавности, Нимиц је предложио двојну формулу са Републиком Сјеверна Македонија (Republic of North Macedonia) за међународну и уставно име за унутрашњу и билатералну употребу, али са препоруком УН, да државе употребљавају сложено име.
Према штурим информацијама, које су се тада појавиле у јавности, Нимиц је предложио двојну формулу са Републиком Сјеверна Македонија (Republic of North Macedonia) за међународну и уставно име за унутрашњу и билатералну употребу.
У односу на идентитет, поново незванично, Нимиц је понудио двије опције – језик и идентитет да се означе као "македонски", али са латиничном транскрипцијом или друга опција – у загради у дијелу идентитета и језика да стоји "македониан" , а да се у наставку наведе сложено име земље Република Сјеверна Македонија.
Према дипломатским изворима, и Скопље и Атина подржавају овај приједлог, али уз различито виђење примјене тог назива. Грчка инсистира на употреби новог имена у свеукупној међународној пракси, док се Скопље залаже да се земљама које су признале Македонију под њеним уставним именом омогући да је тако ословљавају и убудуће.
Дипломатска офанзива
Македонију је под њеним уставним именом до сада признало 125 земаља, међу којима су САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље, као и све бивше југословенске републике. Посљедња је то учинила Андора.
У вези са признавањем уставног имена, прошле године забиљежена је права дипломатска офанзива. Македонију су под уставним именом признале, на примјер, Чиле и Индија, а грчки адут у том периоду био је да су Панама, Демократска Република Конго и Мексико промијениле став и да неће користити уставно име Македоније.
Према писању македонских медија, међутим, ове земље демантовале су званичну Атину и македонском Министарству иностраних послова (МИП) потврдиле да остају при својим одлукама о употреби уставног имена ове земље.
Из Атине је потврђено да је амбасадор Василакис спреман да се током ове седмице у Њујорку састане са посредником Нимицом, а такав став очекује се и од званичног Скопља.
Према писању грчких медија, могуће је да македонски посредник Јолески "понесе и неко изненађње, у посљедњем тренутку".
Македонско име и историја као предмет расправе
Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.
Кључни грчки аргумент је да коришћење имена "Македонија" представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.
Преговори о изналажењу рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.
УН су, ради рјешавања проблема, именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.
Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана: "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија – Скопље".
Грчка је на самиту НАТО-а у Букурешту, почетком априла прошле године, због неријешеног проблема у вези са називом "Македонија", уложила вето на њен пријем у Алијансу, што је произвело ванредне парламентарне изборе у Македонији.
Грчка је на самиту НАТО-а у Букурешту, почетком априла прошле године, због неријешеног проблема у вези са називом "Македонија", уложила вето на њен пријем у Алијансу.
На изборима је апсолутну већину освојила владајућа ВМРО-ДПМНЕ.
Иста партија побиједила је и на председничким изборима маја ове године, када је предсједник постао Ђорђе Иванов, али и освојила власт у већини скупштина општина, укључујући и мјеста градоначелника.
Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).
