Брус Вилис! Могао би се направити жанр, у којем се он бакће малом дјецом. И њиховим поремећајима.
Дјечак Сајмон је досадно аутистичан. Такође има способности, какве таква дјеца углавном немају баш сваки дан. Но имају у сваком филму. Неспособан за живот, али разбија слагалице и ребусе.
Тајно крило Министарства одбране САД, провјерава шифру стављајући је у енигматски часопис. Сајмончек је прочита лаке шале, и зато му побију родитеље. Уложено је двије милијарде долара у развој. Сад им се не исплати, живо дијете-дешифрер. Што је врло глупо, будући да би га одмах бацили у кафешче. И користили да разбије шифре непријатеља.
Умјесто тога, упињу се убити друга Вилиса. Иначе агента ФБИ, којем су натоварили параноичну дијагнозу. И не дају му више да иде у прерушавајуће задатке. Он, душа једна од човјека, патетично брине за малца. Пар мјесеци по спашавању, мали га (опет невјероватно) позна. Грле се, и ми учимо нешто ново о овој опакој болести. Брус Вилис је кључ за изљечење!
Сви добијају, сви сретни иду кући. Ако је испала која кокица под биоскопско сједиште, није Брус Вилис крив за то.
(Редитељ: Харолд Бекер; Улоге: Брус Вилис, Алек Болдвин, Мико Хјуџс)
