ПРИЈЕПОЉЕ – Надгробни споменици – стећци из Србије, Црне Горе и БиХ могли би се нађи на Унесковој листи свјетске баштине, уколико буде прихваћен заједнички приједлог министарстава културе Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе.
Министри културе Србије и Црне Горе Небојша Брадић и Бранислав Мићуновић, министар културе и спорта ФБиХ Гаврило Граховац и помоћник министра за културу РС Ирена Солдат Вујановић најавили су инцијативу да се стећци предложе за Унескову листу свјетске баштине.
Вујановићева, која у Пријепољу присуствује манифестацији "Дани европске баштине", појаснила је да је, на иницијативу БиХ, договорено да земље региона раде на томе да се стећци обраде и понуде као заједничко културно добро тих држава и свједочанство о културолошкој неподијељивости простора.
Брадић је на конференцији за новинаре у Пријепољу рекао да тек треба да услиједе договори на којима ће прецизно бити дефинисан тај пројекат, али да вјерује да ће се доћи до рјешења које ће омогућити да се заједничким снагама одређени пројекти, који се односе на културно наслијеђе и презентацију културе у региону, учине видљивијим у свијету.
"Верујем да ће у наредном периоду бити сличних заједничких пројеката, што ће омогућити не само већи капацитет свакој појединачној култури, већ ће упутити и важан сигнал за сарадњу у овом делу југоисточне Европе", рекао је Брадић у Пријепољу.
Министри Брадић и Мићуновић, те министар цивилних послова БиХ Средоје Новић потписали су јуче у оквиру манифестације "Дани европске баштине" Пријепољску поруку, чиме су се обавезали на бригу о заједничком културном наслијеђу региона и Европе.
Стећци су средњовијековни камени надгробни споменици, негдје са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се на просторима данашње Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске, а јављају се од 11. до 15. вијека.
До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега око 50.000 на подручју БиХ. У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области и у златиборском крају. Стећци су тежине од 100 килограма до 32 тоне.
Најславнији стећак је Згошћански стећак, нађен у околини Какња, и чува се у Земаљском музеју у Сарајеву. Он нема натпис, а због изузетне љепоте неки истраживачи сматрају да је ријеч о гробу Стефана Другог Котроманића.
