Прича о хендикепираном дјечаку, који се изборио са својим недостацима. И винуо до висина, интересантних за филмске продуценте.
Као и сви филмови ове врсте, подсјећа нас да смо срећни какви јесмо. Истовремено нас опомињући, да би могли учинити и далеко више са тим што имамо. Кад је, ето, и он непокретан могао.
Сивило енглеске радничке породице, затуцаног оца и одане мајке; из којег се Кристи уобличује у познатог сликара. Отац га је прихватио, тек када је успио написати смислену ријеч: Мајка. Однио га у кафану и рекао: Ово је мој син Кристи Браун. Геније.
Сцене у су потресне и тешке, као што је таквој дјеци живот. Лудило и очај, оно је од чега се морају отрзати свакодневно. Особито у сусрету с емотивним потребама. Кристи се заљубљује у дјевојку која воли његовог брата, затим у љекарку која га рехабилитује. Бурно реагујући на одбијање.
Завршава тамо гдје и почиње. У кући богатог племића, одакле се Кристијев живот приповједа у размацима. Паузиран мувањем са медицинском сестром. Предвиђена је да га чува, али се на крају уда за њега.
Треба истаћи глуму, свих горе наведених актера.
(Редитељ: Џим Шеридан; Улоге: Даниел Деј-Луис, Реј Мек Анали, Бренда Фрикер)
