Симпатичан омнибус, над којим се оцртава сјенка Хладног рата. Лос Анђелес, Њујорк, Париз, Рим и Хелсинки. Свако има своју причу, сем источњака. Без обзира што је Берлински зид одавно пао, Џармуш је из неког разлога остао са његове друге стране.
Приче нијесу превасходно фабуларне. Више експресивне, у циљу да се кроз радну ноћ таксиста широм залива сјеверног Атлантика, осјети локални дух и универзалне људске приче. Све би требале бити обичне, али им коначни резултат није. У Лос Анђелесу, дјевојчица одбија да постане филмска звијезда, јер је испланирала да ће бити аутомеханичар.
У Паризу се Алжирац судара, тенутак пошто је из његовог аутомобила изашла слијепа дјевојка. У Риму, изопачено хумористични Роберто Бенини, вози у стојадину попа. Убивши га својом исповједи. У Хелсинкију три пијана радника улазе са мишљу да се једном од њих (који спава), десило највеће срање на свијету. Онда их таксиста причом о умрлом, превремено рођеном дјетету, доведе до тога да пријатеља сматрају будалом и плачипичком.
Радња иде помјерањем сата унапријед, па му у мојој временској зони управо свиће крај.
(Редитељ: Џим Џармуш; Улоге: Винона Рајдер, Беатрис Дал, Армин Мулер-Стал)
