Подударање интереса САД и међународне наркомафије у Киргистану, аутор чланка у „Оријентал Ривју“ потврдио је фотографијом која има снагу материјалног доказа
Док привремена влада Киргистан трага за банкарским рачунима свргнутог предсједника Курманбека Бакијева, а Александар Лукашенко гестом раширених руку позива свргнутог предсjедника у Бjелорусију, московски блогери објелоданили су сензационално откриће: они су успјели докучити да иза државног удара у Киргистан стоје САД и да се цијела интрига у вези са превратом врти око транзита авганистанских наркотика.
Пише: Анатолиј Алифјоров
Фонд стратешке културе Москва
Англојезички руски блог „Оријентал Ривју“ је 18. априла објавио чланак под насловом: „Треба ли да Киргистан постане још једна наркодржава?“ У чланку се говори да је од тренутка појављивања војске САД и НАТО у Авганистану производња наркотика у тој земљи вишеструко повећана, а да се сусједна Киргиистан претворила у главно транспортно чвориште на „Великом хероинском путу“, маршрути за пребацивање авганистанских наркотика на тржишта Европе и Азије.
„Највјероватније да је незаконити профит од транспорта наркотика био и главни извор импресивног богаћења клана Бакијева за вријеме његовог предсједниковања од 2005. до 2010. године, пише аутор чланка.
„Постојало је низ свједочанстава да се и сам долазак Бакијева на власт у марту 2005. године на таласу „тулипанске револуције“ финансирао и подржавао из извора међународне наркомафије у процвату“.
У чланку се наводи да су се у 2010, као и у 2005. години, геостратешки интереси САД и међународне наркомафије подударили, па је тако за амерички естаблишмент било сасвим логично да „искористи услуге наркобарона за свргавање Бакијева“.
Исту мисао изнео је 16. априла у емисији „Ехо Москве“ Алкексндар Проханов. „Револуција у Киргистан – то је (…) револуција коју су организовали наркотрговци. И наркотрговци су смијенили режим Акајева и на власт довели Бакијева, а сада су замијенили и режим Бакијева режимом те злогласне Розе. Као и прије, је Киргистан најмоћнији у транспорту наркотика у Русију“.
Снага наркобарона у Киргистан изузетно је велика: према расположивим оцјенама, у процентуалном погледу сјетвена површина опијумског мака у тој земљи практично није ништа мања од површине под том истом културом у Авганистану. С друге стране, Киргистан са базом Војно-ваздухополовних снага САД „Ганси“, која се налази на међународном аеродрому у Бишкеку „Манас“, представља најзначајнији пункт на линији снабдевања америчке војске у Авганистану.
С треће стране, правосудне институције Киргистан у више наврата су саопштавале да је та америчка база постала претоварни пункт у глобалном ланцу међународног наркобизниса. Када је 2009. године таква изјава објављена по ко зна који пут, пекиншки „Женмин жибао“ се опрезно придужио мишљењу киргиских заштитника људских права.
„Раније су неки експерти износили претпоставке да авиобазу „Манас“ у Киргистан страна војска може да користи за транзит наркотика из Авганистана“.
Тезу о подударању интереса САД и интереса међународне наркомафије, у преврату у Киргистан, аутор чланка у „Оријентал Ривју“ је потврдио чињеницом која се до сада није наглашавала и која има снагу материјалног доказа.
Наиме, 7. априла на сајту британског „Дејли Телеграф“ појавила се фотогалерија снимака направљених у јеку крвавих догађаја у Бишкеку. На једној од тих фотографија демонстрант из редова опозиције пуца из „калашњикова“ у близини главне владине зграде.
Али још важније је – што се може видјети на снимку – да је аутомат наоружаног побуњеника опремљен холографским нишаном EOTech (види фотографију горе) 500-те серије производње америчке компаније УС Л-3 Communications EOTech Corporation (малопродајна цијена тог производа, коментарише аутор чланка, износи 600 долара или четири просјечне мјесечне плате у Киргистан).
Компанија EOTech, која је створена у оквиру Мичигенског универзитета, бави се производњом холографских нишана од 1996. године. У складу са Правилима међународне трговине оружјем (International Traffic in Arms Regulations – ITAR), важећим у САД, трговина и извоз те врсте наоружања захтјева посједовање лиценце, коју издају Стејт департмент и Министарство трговине САД.
После њиховог испробавања у војсци, ограничена партија холографских нишана упућена је у Ирак, док је мања партија укључена у наоружање полиције САД. Ни Киргистан ни Русији овај модел никада није званично испоручиван, тојест, аутомате АК са таквим нишанима нису могли користити припадници киргиских специјалних јединица да би их потом могли, рецимо, заробити побуњеници.
Фотографија у „Дејли Телеграфу“ је, према томе, доказ да је киргиска оружана побуна потхрањивана с једне стране из војних база САД у Авганистану, или у самој Киргистан.
Само по себи се разумије да је то чињено уз кршење Правила међународне трговине оружјем и Закона САД о контроли извоза наоружања. Међутим, као што видимо, они ништа не вриједе. Само је у првих шест година америчке окупације Авганистана (2001-2007) производња опијума у тој земљи повећана за више од 40 (!) пута – са 185 тона на 8.200 тона додишње. И тешко да гријешимо ако претпоставимо да на авганистанко-киргиском правцу сазријевају велики догађаји.
Повезано:
Kиргистан: Опозиција преузела власт
