Дан под редним бројем 30.11.2009. је обиловао дешавањима. Тако је прворазредни догађај за политичку сцену РС, у већини медија прошао потпуно непримјећено. Без сваке сумње је ту било доста вијести, које би се подвеле под ванредне и несвакидашње, али чуди да су уредници готово свих електронских медија, ову вијест ставили у термине резервисане за друштвена питања, тзв. “социјалу”.
Пише: Огњен Савић
Испало је као да се ради о неком локалном проблему са Билећким водоводом, о којем случајно расправљају предсједници три најјаче опозиционе партије. РТРС и АТВ су вијест о конференцији СДС, ПДП и СРС РС; на којој су најавили своју готово револуционарну коалицију на општинским изборима у Билећи, смјестили тек у другу половину својих дневника. ТВ БН у својој централној информативној емисији, овај догађај није ни поменула. При томе је АТВ направила прилог и анкету са (случајним) пролазницима, док је РТРС емитовала вијест попраћену сликом (29 секунди).
У конкуренцији са концертом Но смокинг оркестра, егзибиционим хуманитарним мечом Ђоковића и Троицког, те пријема Емира Кустурице код Милорада Додика и најаве Каменграда; окупљање Младена Босића, Младена Иванића и Миланка Михајлице; поводом коалиције о којој се до јуче само шушкало и нагађало, у тв-дневницима са националном покривеношћу дошло је иза вијести о потрошачкој корпи, црној хроници, свињском грипу; или већ нечему чему се обично не даје првенство у случајевима политичких новитета.
Заиста, поред укидања виза за грађане Србије, Црне Горе и Македоније; или референдумском одлуком Швајцараца да се забрани изградња минарета у овој земљи, уредници су били на великим мукама шта је од тога битније за пренијети. Тако је и најава владе Шкотске да ће расписати референдум о независности, прошла непримјећено у медијима РС (ваљда зато што је то код нас бајата вијест).
Зашто је вијест о Билећи значајна?
Опозиција је без сваке сумње изабрала лош тајминг за обзнану коалиционог споразума, али је она у поређењу са претходно поменутим вијестима, које су добиле првенство, једино што може довести до (добрих или лоших) промјена у РС. Да будемо прецизни – у политичком смислу. Засвираће се, заиграти, па и за појас задјенути. Наши медији ће се поново бавити политиком као темом број један. У РС ионако једине звијезде представљају политичари, тако да домаћи умјетници или спортисти дефинитивно могу само сањати о пажњи, која је указана гостима из Србије.
Потписивање коалиционог споразума за заједнички наступ у Билећи, несумњиво је најзначајнији политички догађај у унутрашњој политици РС, готово од завршетка подјеле власти након локалних избора. Његову динамичност могао је нарушити још евентуално резултат унутарстраначких избора у Социјалистичкој партији, гдје је Здравко Крсмановић ипак тијесно изгубио од Петра Ђокића. У питању је први, али необично јасан сигнал, о могућем поретку снага пред изборе наредне године.
Коалициони споразум за наступ у Билећи, најзначајнији је политички догађај у РС од локалних избора
Опозиција не крије да је у питању пробни балон, око чије се боје (чак) још увијек нису успјели договорити. Ипак, истичу да га намјеравају симболички поставити као иницијалну капислу, за могућност договора о заједничкој подршци кандидатима за Предсједника РС и Члана предсједништва БиХ, односно евентуално проширивање ове коалиције. То би већ конфузну и крајње непрегледну ситуацију у опозицији, учинило далеко разумљивијом и чистијом.
Младен Босић је у интервјуу за Фронтал.РС најавио да неће ићи у коалицију која би била искључиво због рушења Милорада Додика, него да очекује договор око кључних питања за будућност РС. Колико ће овако изречен став отежати преговоре, односно да ли ће Босић остати чврсто при оваквој жељи, још увијек је рано за прогнозирати. Опозиција неће изаћи са било каквим конкретним приједлозима око коалиције за републичке изборе, прије фебруара 2010. године.
‘Сред пушака, бајонета…
У сваком случају, упражњено начелничко мјесто у општини Билећа, опозицији у РС даје прилику да исправи грешку какву је направила након ранијег трагичног догађаја, односно смрти бившег предсједника РС, Милана Јелића. Тада се испоставило да је неубједљивог Рајка Кузмановића, сасвим изгледно могао побиједити Огњен Тадић. Тадић, осим што није имао ни пуну и искрену подршку унутар сопствене партије, имао је и веома јаку конкуренцију у другом опозиционом кандитату. Шефу ПДП и тадашњем Додиковом коалиционом партнеру, Младену Иванићу, који је заузео треће мјесто у трци за предсједничку функцију. Све је то, изгледа, више него практично показало (данашњој) опозицији, да тренутно ни једна странка не може самостално парирати СНСД-у.
Борба за позицију Славка Бекана, опозицији може бити поправни за изборне активности након смрти Милана Јелића
Поправни, у облику изборне провјере у борби за функцију преминулог Славка Бекана, назван је не претјерано надахнуто: “Заједно за Билећу”, док је слоган коалиције далеко звучнији и квалитетнији: “Сви за Билећу, Билећа за све”. Пробни балон који су три лидера (као три мускетара) пустили у јавност, без сваке сумње је пукао, пробијен врховима уредничких оловака. Евидентно је да ће опозиција, уколико жели да направи позитиван резултат, морати озбиљно да поради око свог јавног наступа, одгонетајући и гласно именујући разлоге због чега је он неефикасан и маргиналан. Могу поћи од разлога што су њихове изјаве о Тихићевој већ традиционалној предизборној иницијативи пренесене у ударном термину, док је примарни разлог због којег су сви имали идентичну позадину, дајући те исте изјаве, остао мало теже докучив за широке народне масе.
На позицији су, такође, итекако свјесни значаја ванредних избора на локалу. Владајућа коалиција ће учинити све да пробни балон опозиције не пукне само у медијском смислу, него и притјешњен зидовима гласачких кутија. Будући да је то СНСД већ успио постићи, и на ванредним предсједничким, и на локалним изборима; прогнозе за опозицију су тренутачно врло сиве, пошто не посједују ни један провјерен метод. Без јасне политике и озбиљног наступа, задржавање власти СДС у Бијељини или Добоју, односно запажен резултат ПДП у Бањој Луци; изгледаће више као статистичка грешка, него репер обећавајућег потенцијала. Потпуно је јасно да би неуспјех у заједничком наступу у Билећи, био веома лоше претсказање за изборе на републичком нивоу, те да “Битка за Билећу” носи много већи улог за опозицију, него за власт.
Врло је битно ко ће у Билећи, након затварања биралишта, “пјевати борбене”.
