Данас ће се у Бањој Луци одржати једнодневни панел и заједничка дискусија учесника пројекта ”Инвент/Тура-Мапирање теритотије и историје, БиХ”
Учесници су дискусије, коју ће угостити Дом омладине су: (Сеад Ђулић (БХ), Раденко Милак (БХ); Хербордт/Мохрен (Њемачка); Ребека Вилтон (Њемачка);, а модератор је Данијела Мајсторовић (БХ) на тему „Сјећање“, „Умјетност као архива“, „Конструкција историје“.
Пројекат организују ”Проток- центар за виуелне комуникације” и Мостраски театар младих.
Пројекат
Дугорочни пројекат ”ИНВЕНТ/ТУРА” бави се питањима која су веома значајна за Босну и Херцеговину и представља резултат спајања научног истраживања и умјетничког пројекта.
Кроз овај пројекат, испитује се тренутно стање друштва у БиХ, нарочито степен прихватања мултикултуралности, као и историјска дешавања и искуства из којих су проистекла колективна сјећања, те се потом дискутује о будућности која тек треба да буде уобличена.
Овај пројекат се заснива на претпоставци да се само помоћу актвног знања о историји може замислити будуће стање друштва у БиХ. Резултати ће бити приказани кроз иноватинве умјетничке видове изражавања у пољу књижевности и визуелних и сценских умјетности.
Водећа питања пројекта су: Који историјски догађаји карактеристишу колективно сјећање друштва? Како се та историја приповиједа? Да ли су историјска излагања обојена национализмом? Имајући у виду историју БиХ пројекатат ће бити усмјерен на разматрање будућности и тражење одговора на питање: Да ли људи вјерују у стварање сопствене будућности? Како људи замишљају стање друштва у БиХ у будућности?
Ова питања биће разматрана помоћу интензвних истраживања, радионица и панел дискусија, као и кроз разне умјетничке презентације, прецизније, изложбе и излагања.
У комбинацији са научним истраживањима и умјетничким пројектима, поље умјетности омогућава нарочиту слободу говора и тиме доприноси продуктивном разматрању комплексних социјалних и политичких питања. Умјетност превазилази устаљене оквире размишљања, те стога помаже откривању начина на који се може обликовати јавност.
Пројекат се реализује 2010. године у два урбана центра у БиХ: у Бањој Луци (главни град Републике Српске) и у Мостару (културно средиште Херцеговине), а циљ је кроз ова два града повезати периферије БИХ, не базирати се само на метрополу Сарајево.
Друштво у БИХ је још увијек етнички подијељено, тако да је повезивање ова два града односно повезивање Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине битно са више различитих становишта, не само културног.
Историјска позадина и претпоставке пројекта
Друштво у БИХ је друштво које је заробљено између прошлости и будућности, друштво у транзицији које као да исчекује поруку у боци која ће им открити да су постигли оно на чему су радили, али нажалост, излаз на море је преузак, а боца се ни не назире. Ствари су идаље у затишју које претходи промјенама које тек треба да се десе.
Земља се идаље бори са чињеницом да јој недостају суштински предуслови за стварање суверене демократске државе: подјела државе одређена дејтонским споразумом кочи процесе доношења политичких одлука, међународна заједница се не одриче свог протектората према држави, а друштво се идаље дијели на основу етничке припадности. На националне, етничке и вјерске разлике још увијек се гледа као на препреке, а не као на предности.
БиХ као да наставља причо о себи као проблематичној антитетичној периферији (Марија Тодорова). Из различитих углова посматрања: на периферији је Европе, периферији католицизма, периферији исламизма, периферији православља, периферији…Ова листа би можда могла да се наставља у недоглед. С друге стране, БиХ се може посматрати и као сами центар кључних питања када се говори о вјерској и културолошкој диверсификацији западњачког друштва: управо у овој земљи треба да се изгради мултикултурално друштво католика, муслимана и православаца у ком ће се расправљати о спонама између политике и религије, као и облицима колективних идентитета, ван било каквих етницких оквира. Из овог угла посматрања, БиХ прераста у важно жариште разматрања таквих питања у западним земљама, јер представља језгро које се може анализирати парадигматично.
Како би се носио са овом проблематиком, пројекат ”ИНВЕНТ | ТУРА” биће остварен кроз три фазе, као комбинација дугорочног истраживања и умјетничког пројекта кроз које ће испитивати историјске предуслове БиХ и будућност која слиједи.
Посљедња фаза ће резултирати публикацијом ”ИНВЕНТ | ТУРА” којом ће се сумирати, документовати и закључити овај пројекат.
Стварање мапе колективног сјећања
Овај дио одржаће се између маја и јуна 2010. у Бањој Луци и Мостару.
У покушају откривања историје овог региона, можемо претпоставити да уколико уклонимо супротстављене историјске наративе, ипак постоје заједничка сјећања и заједничке бриге.
Циљ је издвојити супротстављена виђења историје заједно са мјестима на којим се различити супротстављени наративи пресијецају, а потом указати на процес настанка историјског наратива и тога како историја може бити сачињена да служи сврси одређене нације. Тежиће се томе да се деконструишу национални наративи, те да се реконструише отворенији, рефлексивни појам идентитета.
Како би стекли слику о историјским тренуцима који су обликовали колективно сјећање оба града, умјетници ће ’створити мапе градова’. Остаци различитих историјских дешавања као што су вријеме Османлијске владавине, присуство Хабзбушког царства, различитих тоталитарних режима и ратова 20. вијека, као и садашње стање градова, биће идентификовани на различите начине: откривањем релевантних историјских локација, сакупљањем графичког материјала, стварањем нових фотографија и интервјуисањем људи о њиховим социополитичким искуствима и сјећањима везаним за скорију прошлост. Сакупљени подаци представљаће основу текстова и радова ликовне умјетности који ће бити приказани на изложби, кроз излагања и изведбе.
Поређење резултата у Бањој Луци и Мостару треба да покаже постојање различитих нарација и раскрсница између сјећања, као и то да је историја често резултат циљане конструкције.
