Кренувши да попуњава маркетиншку рупу између прве и треће епизоде серијала, Лукас се сусрео с проблемом непостојања Хладног рата. Први наставак се провукао захваљујући фактору изненађења, да би други био тотални фијаско.
Чак ни оновременим клинцима, који их сасвим другачије памте, не промиче да џедаји представљају агенте ЦИА. Са борбе против Империје зла (Реган), прешло се на проблеме унутар ње (Буш млађи). Стога Империја више није Империја, него слободна Република. Подривају је сепаратисти (читај терористи).
Оклопљени војници Империје-Републике, почели су исувише подсјећати на богато опремљене америчке трупе, које ослобађају народе широм свијета. Зато то више нијесу људи, већ клонови. Дакле, у фашираном топовском месу, не скапава нико битан. Клонирање је забрањено у Лукасовој домовини. Од сљедећег наставка, џедаји ће свеједно у талибанску илегалу осамдесетих.
У љубавном разговору џедаја Анакина Скајвокера и сенаторице Ами(г)дале, сажете су горуће несугласице војне и политичке касте данашњих САД. Наивно-слађушна политичка коректност, незапамћена још од СКОЈ-евских пољубаца у партизанским филмовима, који су нам некада служили као замјена за каубојце.
Бенседин умјесто валијума.
На сличан начин се позабаве и ратним злочинима. Прави их позитивац Анакин, који за то неће робијати у Хагу. Казниће га тако, што ће у наредном наставку постати Дарт Вејдер. Стаљинолики негативац у наци аутфиту, који везује серијал са маторим наставцима. Гдје се разрачунавало са комунистичком напасти, и сијенком национал-социјализма.
Лукас оставља пожарни излаз из секташке правовјерности, могућношћу да се Палпатиново преузимање власти из руку Галактичког сената, протумачи као тзв. агресивно-назадњачка владавина Џорџа Буша; коју либерали нападају да присваја овласти, изговарајући се угроженом безбједношћу земље.
Није добро једино, што овакве филмове волимо гледати. Особито њен бајковити унутрашњи систем. Паметне дјечаке, који од коца и конопца праве велике ствари. Свијет чудних бића, и спектакуларних борби у галактичком колосеуму. (Разјашњава неповратно јак редитељски комплекс, изазван постојањем Јуде бен Хура).
Колико год нескривеном исполитизованошћу огадио дјечје успомене, не бих могао савјетовати да га родитељи не гледају с потомцима једноцифрених година.
И ја сам, некад, мислио да ту нема политике.
(Редитељ: Џорџ Лукас; Улоге: Ајван Мек Грегор, Натали Портман, Хајден Кристенсен)
