Филм америчких десничара. Радња смјештена у будућност, у утопију у којој је све под конац и зна се рад и ред. Не једе животињско месо, а преступнике не шаљу у затвор, већ у дубоки лед.
Пише: Марко Шикуљак
Није ми била свјесна жеља да римујем посљедње двије реченице. Чисто против теорије завјере, јер у овом филму неко са врха прави велику завјеру и преступник из прошлости доспјева слободе. Што је још горе, у свијету гдје нико није навикао за његове варварске методе.
Полицајка, пасионирана љубитељка мрачног двадесетог вијека, предложи да се у потрагу за њим пусти полицајац старог кова, који је у замрзивачу јер приликом хапшења није волио поштоваати процедуру. Успут се она одушеви његовом робусношћу, али он никако да прихвати да је размјена флуида забрањена, а да се љубав води успомоћ аудиовизуелних стимулатора.
Главни негативац филма је црнац, а прва особа коју сретну у подземљу гдје се крију отпадници од благостања цивилизације – проговара шпански. На крају кад је највећа фрка, главни баја ошамути партнерку полицајку, јер неке ствари мушкарац треба да обави сам. И све тако до завјере на врху.
На крају јој обећа да ће јој показати како се размјењују флуиди. На старомодан начин.
(Редитељ: Марко Брамбила ; Улоге: Силвестер Сталоне, Весли Снајпс, Сандра Булок)
