Иако је у групи снатрењских, дуготрајних филмова, од Ерејзерхеда се не прикуњава. Има какву-такву живост радње. Људи говоре на прилично добро распоређеним мјестима.
У лику Хенрија, види се аутобиографска црта. Он је штампар, као и редитељ у тренутку док снима. Већ у овом периоду (1977) се осјећа нешто, што никада неће престати да прати Линчева дјела. Застори, сијалице које крче и жмиркају усљед промјене напона, те стробоскоп. Ерејзерхед је каталог свих мотива, које ће у свом каснијем стваралаштву користити.
"Лијепа дјевојка преко пута" је иста она тајанствена и развратна жена, чији дуалитет блондине и црнке пролази кроз све филмове прве групе (обрађене ове седмице). Вјенчана жена, која прерано рађа нешто што треба представљати дијете, хистерична је размажена плавуша. Као и већина жена ове боје косе, а које су имале удес да заглаве у Линчевим филмовима. Плавуше симболишу нешто што је јасно. Чему се зна почетак и крај, и иза чега стоји друштвени морал и поредак. Црнокосе су медијуми оностраности. Уводе у разврат, блудњу и гријех. Образац дослиједно поштован у свим филмовима прве групе, изузев, донекле, Твин пикса.
Склоност ка отицању и крварењу, бујању течних и кашастих материја из ентитета који исконски буде гађење (потпуно задовољена у раним остварењима кратког метра), овдје досеже своје цјеловечерње лучење.
Течење погађа све. Од свакодневног Хенријевог крварења из носа, преко пилета које печено даје знакове живота, биљке која расте на плесном подијуму, из мобилног комада земље, да би завршило са Хенријевом главом. Непредвиђен флуид наличи на моторно уље, које је прешло исувише километара. Црн и густ, исти онај који Госпођа са Цјепаницом доноси агенту Куперу. Уз обавијест, да је њен муж тврдио како "отвара пут на ону страну".
Дијете је лом у животу и са овоземаљски моралне перспективе, па је, психоаналитичком критиком, главна тема страх од очинства. Живчана плавуша се прави да храни наказни фетусоид, да би клише брижне мајке спао када их напушта.
Хенријеву главу са рамена избацује фалусоидан облик, а замјењује је глава дјетета. Отпалу тинтару неко црнче односи у радњу, гдје од ње праве гумице на задњем крају оловке. Не могавши да поднесе утапање сопственог идентитета у потомков, Хенри ту прекретницу доводи до гротескног чедоморства. И распјеваног призора раја.
(Сценарио: Дејвид Линч; Улоге: Џек Ненс, Шарлот Стјуарт, Џудит Ана Робертс)
